Lipo ja govorin, šta za koga nije nije.
I zaključila san da stvarno neznan čitat karte. Ustvari, pročitan ja to ali na svoj način.
Nekidan san mailom dobila kartu, skicu i objašnjenje. Sve mi je bilo lipo zabilježeno, nacrtano i ja san opet sve zbrljala.
E, a nisan ja kriva šta je karta stala nakrivo i šta u mojoj glavi nalivo znači put Splita.
Doduše, da je bilo upotrebit mozak mogla san odma skontat da san na krivome putu.
Ali, i objašnjenje mi se lipo uklopilo.
Prolaziš kroz maslinik.
Gledan okolo i sve maslina do masline i bome su lipo rodile.
I onda bi tribala proć kroz neke borove.
Ova dva borića mislin da to nije to.
Helikopteri se nigdi ne spominju.
Dobro, skontala san da san falila i da se triban vratit. Uopće me to nije zabrinilo, ni ovde nisan nikad bila a baš san lipo protegla noge.
Osim šta san zabucala put, povremeno mi se činilo ka da san u krivome godišnjem dobu.
I onda san pronašla pravi put a tamo su me dočekale planinarske markacije.
A majketimile, ja, planinarenje i oznake dva pojma. Ili tri.
Konačno je bija red uključit mozak i spojit skicu, usput dobivene upute i markacije.
Nastavlja se.......
Post je objavljen 27.10.2011. u 08:16 sati.