Ljubljana.
Grad koji se nalazi samo 200-tinjak km od Zagreba , a čini se kao da je 200 godina.Šta može biti tako drastično različito u tih 200 km ? Ono što oduvijek pokušavam reći , često se osjećajući kao budala nakon pogleda "iskusnih" "sportskih" "stručnjaka".
SPORTSKA , KUĆNA , kultura življenja to je ono što u nas Hrvata nažalost ne postoji , odnosno postoji u promilima.
Radost, nasmijana lica , ležernost na licima više od 10 000 ljudi u glavnome Slovenskom gradu , potpomognuto sa isto tolikim brojem navijača,promatrača koji navijaju i plješću uz stazu je stvarno nešto fenomenalno.Minuta,sekunda,stotinka je u toj masi jednostavno nešto što je najmanje bitno , barem za veliku većinu rekreativaca, joggera , koji su došli se proveseliti taj dan kroz sport u svome glavnome gradu.Stari,mladi, sve se skupilo u jednu veliku masu TOTALNE pozitive , plus odlična organizacija i rad volontera uz stazu.Mandžukić,Kalinić, nemojte me nasmijavati , pa naši klinci imaju totalno pogrešne sportske junake , a teško je da će se i u budućnosti išta promijeniti.NEREALNOST nas totalno okružuje , i zato svaki ovakav skup pa i onaj najmanje brojan na nekoj utrci daje nadu da postoji bolje sutra. NAŽALOST , kao što svi znamo ,Nada je kurva.
Sezonu sam završio na ZG polumaratonu i danas sam se odlučio za laganih 21 km sa kolegom sa posla Markom , kojemu je to tek drugi polumaraton u karijeri.Inače se nikad nije bavio sportom i super je vidjeti nekoga koji je oduševljen svim tim filingom i vidim da se navukao i već pita "kad je slijedeća?".Ujutro hladno , čak mogu reći jako hladno i vidim da su svi (Pez,Zeko,Neven,Marko) jaukali zbog toga.
Prije utrke smo se uvalili u dva šatora u kojem su se nudile , reklamirale svakakve ludorije povezane sa trčanjem i bilo je fora malo i to škicnuti izbliza a i dodatno se zagrijati prije starta.Polako je i utrka počela i jedini mi je cilj bio nešto uslikati i uživati lagano radeći društvo Marku.I tako pičimo lagano , povremeno zastajkujući ne bi li se okinula koja zanimljiva fotka sa staze , dva-tri puta bacamo lagani piš , uz put srećem razne poznate face i bacamo međusobno bodrenje (Benjamin,Vojo,Dragoljub,Ivo,Darko) , pokušavam što više pričati sa Markom ne bi li mu bilo lakše i malo,po malo, kaskamo prema cilju.Pozitivna energija uz i na samoj stazi me stvarno fascinira i uživam.Na hladnoću sam naravno i zaboravio.Bliži se ciljna ravnina , vidim da je Marku teško , nije mu ni do neke priče , pa pokušavam sa nekoliko borbenih pokliča tipa "Gremo Marko !" ,"OP-OP-OP !" , "Super tempo!" , tu i tamo odsprintam 100-200 metara naprijed i slikam taman da me kompa sustigne i eto nas skupa na cilju.Zanimljivo je da iste sekunde kad smo mi ušli u cilj nakon nekih 2 sata i 7 minuta , uletila su i prva četvorica Kenijaca na maratonu u totalnom sprintu i bilo je i to fora snimiti LIVE izbliza.Poslije lagano presvlačenje , zujanje po gradu i čekanje Peza i Zeke i povratak doma.
Čestitke svima na otrčanim kilometrima i Maratonjarama i Darku,Ivi, i već nabrojanoj ekipi koju sam sreo uz stazu.Ove godine je to bilo to od odlazaka na utrke , a vidim da je ekipa već zainteresirana za neke nove pa bumo to malo istražili (Beč,Budimpešta).
Nadam se da ćemo se uspjeti malo podružiti na Zimskoj ligi , kroz 3,4 kola , javim moguće termine kroz koji dan.
Post je objavljen 23.10.2011. u 22:58 sati.