Marketing
Alumni FESB
Ne, nisan definitivno propuva, samo san se rukovodija da se klin klinon izbije
Odavno nisan napisa post, na dopustu san, iz objektivni i subjektivni razloga.
DSI je glavni razlog 
Skužajte, puna mi je glava kratica, pa da van skinen ti upitnik sa glave, DSI je Državni Stručni Ispit, kojega ja, da prostite, moran položit do jedanajstoga miseca, ili mi po sili Zakona slidi OTKAZ. Jednostavna činjenica i okrutna istina. Valjda je to moralo bit tako, da san osuđen pod stare dane bubat pravo, paragrafe, avizjune, petecjune, tuzbe, zalbe, akte, spise i još puno tega ča je pokojni Toma Cole nabrojija u jednoj davnoj predstavi našega KUD-a, kojoj se, da bi stvar još bila i gora, sad ne mogu ni imena sitit. 
Eto ja takvi moran učit ono od čega san zazira cili život.
Jer, da mi se to sviđalo, sad bi bija pravnik, a ne ovakova mišanca inžinjera elektrotehnike, kompjuteraša, liječenoga kvizomana i neškolovanoga grafičara, kakvi već jesan.
Malo je reč da mi je glavu napunilo ... i polako se vraćan na prvu rečenicu posta - klin se klinon izbije.
Odlučija san se da ti klin bude iz ruke Ruđera Boškovića ...
... kroz predavanje Dragana Poljaka. E, onega Ruđera, ča ga svojataju Srbi, Talijani, mi Hrvati, pa i Francuzi, svaki iz svoga razloga. Do danas nisan ni zna da je on puno stvari u fizici predvidija stotinjak godin ranije, vengo se o tpme raspravljalo u službenin naučnin krugoiman ... Dunkve, nikad nisan bija baš obožavatelj ni filozofije, ali ovo mi je ipak bija, posli pusti paragrafi, tumačenja zakona i pročišćenih tekstova, melem na ranu. Naročito na način kako je to u prezentaciju pritočija mladi prof. dr. sc. Dragan Poljak, izdrža san do kraja, bez da san zjevnija, ili da su mi počele rest antene na glavi.
Opet pomalo priskačen, predavanje je bilo tek po sredini ... ajmo lipo od početka. Fala Bogu da znan di je zgrada FESB-a, navraća san ja pomalo u ove krajeve, otprilike jednom u dvi godine. Tek da ne zaboravin di je institucija kojoj san poklonija osan godin svoga deboto polustoljetnoga životnoga puta.
Dvoranu A102 san naša iz prve. Tamo mi je bila promocija, nazad 21 godinu, to se lako ne zaboravlja. I ulazin ja unutra, samo san u prvi momenat mislija da san falija vrata ... sve neke side glave ... stariji ljudi. Onda me pukne trenutak prosvitljenja pa sam sebi rečen:
Kretenu, pa i ti jemaš skoro pet banki, ča si očekiva unutra, friško punoljetne studentice?
Naravno .... bilo je tu i moje ekipe ... koju viđan malo češće ...
... više na snimanjima kvizova na HRT-u ili na seminarima informatičara nego po FESB-u. Pojedine čak nisan uživo vidija skoro od diplome, dvadeset godin ...
... ali ih uredno viđam po društvenim mrežama, fala Cukenbergu 
... jesan li već spomenija da mi je mater lani rekla da ni ne triban odit u crikvu, jerbo se ispovidan na internetu. Eto, namjerno ga nisan tija napisat velikin slovon 
Službeni dil skupštine Udruge bivših studenata FESB-a
smo priletili, ka pravi ljudi, bez suvišnih komplikacija. I tu se vidila kombinacija staroga i novega...
... friško izabrani dekan FESB-a dr. Srđan Podrug (desno) i profesorica Vesna Roje koja je nazad tri dana partila u penziju (livo), a ja je osobno pamtin sa moje obrane završnog rada
Ka ča san reka, to smo odradili ekspresno ... pa se onda posvetili predavanju prof. Poljaka, kojega san već spomenija.
Nakon predavanja, spustili smo se u „Tete Jele“ mitski kafić na ulazu, u kojem odavno već nima tete Jele, ali je naziv, bar za nas fosile osta duboko usječen u kolektivno pamćenje. Po dobrome, naravno, jer su loše stvari, ako ih je i bilo, već odavno izvitrile.
Mali domjenak, ništa ekstravagantno ... fritule, kolačići i soparnik. Mljac! Moje pohvale kuvaru/kuvarici ... mora san izist dva komadića, iako mi je bilo malo kasno za mumanje.
Bitnije od spize je bilo izminit koju besidu sa dragin ljudima ...
Kakvo osvježenje za moje možđane, provest večer sa ljudima u razgovorima u kojima ne prevladavaju teme o balunu, koeficijentima na kladionici, politici i o tome koje su boje mudante Simonice Gotovac, ili Severine, whatever, ča i je dotična ups. pokazala izlazeć iz auta na neki „red carpet“. Tu me pukne flashback, pa se sitin maštovitoga prevoda „celebrity“ na naš domaći: „beskorisna čimavica“, autor: Bernard Jurišić, novinar sportnet.hr.
Večeras san se gušta družit sa ljudima koji čvrsto stoje iza svog položaja na društvenoj ljestvici, ma kako on visok ili nizak bija. Ionako je, kako Albert reče, sve to relativno.
Ugodno druženje je vrlo brzo završilo, i uslijedijaa je povratak u tešku stvarnost, mojin zakonima i paragrafima 
Iduća subota, 22. 10. će doć začas ... nada san se da će mi 23. 10. odma bit i snimanje na HRT, ali izgleda da mi je suđeno ovu jesan učinit još koju điradu do Purger Vakufa i nazad. Dunkve, snimanje za „sve u 7“ je odgođeno za jedanajsti misec. Nadan se da će me vrime poslužit, da Swift malo protegne gume staron ceston oli autoputen do Zagreba, inače mi je HŽ najizglednija opcija.
Zdravi i veseli bili! 
Update:
Lipa okrugla, brojka, za pofalit se ...
... ali po drugi put!
Ha, evo ga opet, počinje valjat monade .... ne, ražalostit ću vas, uopće ne valjan monade, ni balote ni išta ča se takulja po zjogu. Već san jedan put bija doša do te brojke, lani 28. 09. 2010. ....
... ali je moj dragi sajt koji mi broji posjetitelje nekon svojon uvrnuton i samo njemu razložnon logikon "vratija" brojač na ispod 100.000, više se ni ja ne sićan na koliko ... tako da san, evo, sad, OPET uvatija lipu okruglu brojku.
Malo, ali čovika veseli!!! 
Post je objavljen 14.10.2011. u 11:23 sati.