Marketing
Stihoklepac
LXXXVIII
Nima straja neću škivat
triba za guš i zapivat
deseterac (manje - više)
ni me briga dok se piše
dok je stih sa stihom skupa.
Pikamer po stini lupa,
bageri ko primadone
rovare i pune kamione.
Prašina mi svud po stanu,
drva mal-mal pa nestanu.
Sa će i glib do kolina
kao da smo pripizdina
a ne centar grada Splita.
Moraš durat,ko te pita.
U grad pođeš put je znan
dok se vratiš izrovan.
Jedna daska priko rupe
slaba je za moje dupe
i još uska za kolica
pa me blido glede dica
"Ajte k vragu u tri mista
ol vam malo gradilišta."
Ja u rikverc i beštiman.
Pari ka da krila iman
pa da mogu u tren letit.
"Oću veću dasku metit?"
pita baja s gradilišta.
Nemoj da te daska tilta.
Sve je skonta iz pogleda
stigla daska priko reda.
"Triba š njima bi u dobre."
mrmlja baja u brkove.
Očeš - nećeš,ni me briga
otići ćeš kak si stiga.
A meni je buku trpit,
pokidane nerve krpit,
u prašini se udavit
i na noge čizme stavit.
Naskroz šporko auto imat,
radnicima glavom klimat
a kad puknem mejlovati
odgovornima kukati.
Malo tamo,malo vamo.
Opet stihoklepamo.
Post je objavljen 09.10.2011. u 09:40 sati.