Kako se to čini lako, kad ne pišeš. Danima vrtim rečenice u glavi. Sve se spremam za nešto "veliko". I napokon, evo prilike. Ali ne ide. Kako pisati, a ne pisati o sebi? Ma zar sam zaista toliko upućena na sebe da ne vidim dalje od svog nosa. A tema je divna, o njoj sam sanjarila godinama. I neće iz mene. Traži pomoć, gnjavi, davi...ma čak me tjera da operem pod (što posebno ne volim, najviše iza peglanja) umjesto da iskoristim ovo vrijeme tišine za pisanje. Ma evo čak i blog pišem nakon tisuću godina samo da se riješim tog zadatka.
Ostaviću mozak da radi u drugom levelu. Neka obrađuje informacije, slaže rečenice dok ja radim nešto drugo. Nikad se ne zna, možda uspije.
Post je objavljen 07.10.2011. u 14:07 sati.