Kineske poslovice
Aktivnost
*Pas na lancu laje na svoje buve, pas koji lovi ne oseća ih.
*Najbolja akcija koja se može preduzeti jeste ne preduzimati ništa. (Čuang Ce)
Altruizam
*Onome koji ne misli samo na sebe otkrivaju se svi oblici stvari: u svom kretanju on je kao voda, u svom mirovanju on je kao ogledalo ili kao odjek. (Lijen Ce)
Ambicija
*Možete ubiti generala jednoj vojsci ali ne možete ubiti ambiciju u običnom životu. (Konfučije)
Antiteza
*Ko poznaje druge, bistar je.
Ko poznaje sebe, mudar je.
Ko pobedi druge, silovit je.
Ko pobedi sebe, snažan je.
Ko povredi sebe, moćan je.
Ko dovoljan je samom sebi, bogat je.
Ko sačuva položaj, trpeljiv je.
Ko ne izgubi svest u smrti, i dalje živi. (Lao Ce)
Apsolutna istina
*Apsolutna istina je neuništiva. Pošto je neuništiva, ona je večna. Budući večna, ona postoji sama sa sobom. Budući da postoji sama sa sobom, ona je beskrajna. Budući beskrajna ona je prostrana i duboka. Budući prostrana i duboka ona je transcedentalna i inteligentna. Zato što je prostrana i duboka, ona sadrži celokupno stanje. Zato što je beskrajna i večna, ona ostvaruje ili usavršava celokupno postojanje. Po prostranstvu i dubini, ona je kao Zemlja. Po transcedentalnoj, ona je kao Nebo. Beskrajna i večna ona je sam Beskraj.
Apsolutno istinsko ja
*Samo oni koji su apsolutno istinski ja, mogu na svetu ostvariti svoju sopstvenu prirodu; samo oni koji ostvare svoju sopstvenu prirodu, mogu ostvariti prirodu drugih; samo oni koji ostvare prirodu drugih, mogu ostvariti prirodu stvari; oni koji ostvare prirodu stvari, vredni su da pomažu Majku Prirodu u rašćenju i održavanju života; a oni koji su dostojni da pomažu Majku Prirodu u rašćenju i održavanju života ravni su Nebu i Zemlji.
Bitka
*U muzičkoj lestvici postoji samo pet tonova, ali njihove varijacije su toliko brojne da ih je nemoguće sve čuti. Postoji samo pet osnovnih boja, ali njihove kombinacije su toliko brojne da ih je nemoguće sve videti. Postoji samo pet osnovnih ukusa, ali njihovih varijacija ima toliko puno da ih je nemoguće sve registrovati. U bici postoje samo dve vrste juriša, neortodoksni iznenadni napad i ortodoksni otvoreni napad, ali varijacija neortodoksnog i ortodoksnog ima bezbroj. Neortodoksno i ortodoksno su uzajamno uslovljeni, kao krug bez početka i kraja – ko bi ih mogao iscrpeti. (Sun Cu)
*Čak i smrt svetine koja ubija za žaljenje i suze, a pobeda nakon bitke, vesela je koliko i pogrebna svečanost.
Blago
*Tri blaga uvek čuvam uvek dobro zabravljena: prvo je milosrđe; drugo – umerenost, a treće rešenost da se nikada ne nazovem gospodarom sveta.
Blud
*Požuda je izvor najvećeg jada: požudni prijatelj, naš je potajni neprijatelj.
Bog
*Postoji biće bez koga ne bi bilo ni neba ni zemlje. Biće to spokojno, bestelesno, svojstva njegova zovu se ljubav, razum; ali samo biće nema imena. To biće je veoma udaljeno i veoma blisko.
*Razum koji može da se shvati nije večni razum, biće koje može da se imenuje nije najviše biće. (Lao Ce)
Bogatstvo
*Bogatstva krase kuće, a vrline ljude.
*Da je moguće obogatiti se bez sramoćenja, pa makar se uvrstio u konjušare što vitlaju bičem, uradio bih to prvi. Ali kako to nije slučaj, slediću put koji mi je za srce prirastao.
Bol
*Hteti izbeći neizbežno, znači povećati svoj bol. (Čuang Ce)
Bolest
*Noć bolesnika duga je kao planinska staza.
*Čim upoznamo bolest već smo blizu ozdravljenja.
*Čoveka raspoložena i dobre volje bolesti izbegavaju. (Lao Ce)
Brbljivost
*Kakva korist od nekog ako je pričalica? Što više pričaš da bi se odbranio, svet te više mrzi. (Konfučije)
Budala
*Pametan čovek nauči deset stvari, a veruje da zna jednu, a budala nauči jednu stvar, a veruje da ih zna deset.
Budizam
*Za izučavanje budizma treba se uzdržavati od zadovoljstva i treba proći kroz osamnaest stupnjeva zemaljskog zatvora. Moliti se uopšte nije lako, istrošio sam hiljade prostirki za meditaciju. (Li Ju)
Budućnost
*Svi su cvetovi budućnosti u semenu sadašnjosti
Ceremonija (Obred)
*Šta treba prvo posmatrati tokom obrednih ceremonija? Baš to pitanje! Tokom čitave ceremonije više vredi dostojanstvenost od sjaja. Tokom ceremonije žalosti više vredi iskrenost bola od pravila pristojnosti. (Konfučije)
Cilj
*Ljudi uvek sve pokvare na samom pragu cilja. Da ne promašiš cilj u trenutku kada si mu blizu, budi oprezan na kraju, kao i na početku.
*Lovci na jelene ne troše svoje strele na zečeve
*Ono što je teško ostvariti zahteva, mesec, kadkad i godine. Ono što je nemoguće, zahteva samo malo više. (Lao Ce)
Čekanje
*Onome ko zna čekati, vreme otvara vrata
Čitanje
*Čitanje bez razmišljanja stvara nesređen duh, a razmišljanje bez čitanja čini čoveka neuravno teženim. (Konfučije)
Čovek
*Jak vetar ne duva čitavog jutra. Niti iznenadna kiša pada čitavog dana. Nebesa i zemlja ne mogu učiniti da stvari zauvek traju. Kako bi to, onda mogao čovek.
*Kad vidiš dobrog čoveka, pokušaj da nadmašiš njegov primer, kad vidiš nekog rđavog čoveka, ispitaj da i ti nemaš iste gršeka. (Konfučije)
*Čovek koji ne razmišlja i ne planira unapred naići će na nevolju odmah ispred svojih vrata (Konfučije)
*Hoćeš upoznati čoveka, pogledaj njegova dela.
*Ako je priroda snažnija od obrazovanja, čovek ostaje priprost. Ako je obrazovanje snažnije od prirode, čovek postaje dobar činovnik. Ako između prirode i obrazovanja postoji ravnoteža, pojavljuje se mudrac. (Konfučije)
* Plemenit je čovek miran i velikodušan. Prostak je uvek uzbuđen. (Konfučije)
*Samo istinski čovek zna kako se vole ljudi i kako se mrze ljudi. (Konfučije)
*Sa čovekom koji kaže sebi: Šta da radim? – sa takvim čovekom ja ne znam šta da radim. (Konfučije)
*Nije mi žao što me ne poznaju ljudi ali žalim što ja ne poznajem njih. (Konfučije)
*Oni koji su rođeni mudri, najviše su vrste ljudi; oni koji postaju mudri učenjem, dolaze za njima; oni koji sporo uče, a uz to se i ne trude, najgora su vrsta ljudi. (Konfučije)
*Čovek je slobodan onoliko koliko je mudar, a podložan je sudbini toliko koliko je veliko njegovo neznanje. (Lao Ce)
*Svi ljudi ne mogu biti značajni i bogati ali svi mogu bibi dobri i pametni. (Konfučije)
*Čovek koji je napravi grešku i ne ispravi je, pravi drugu grešku. (Konfučije)
*Čovek koji voli istinu ili učenost bolji je od čoveka koji je poznaje a čovek koji u njoj nalazi sreću, bolji je od čoveka koji je voli. (Konfučije)
*Čovek koji ima lepu dušu imaće uvek i nešto lepo da kaže, ali čovek koji nešto lepo kaže ne mora nužno da ima i lepu dušu. Videćemo da istinski pravi čovek uvek ima i hrabrosti, ali isto tako ćemo videti da hrabar čovek nema uvek istinskog čoveštva. (Konfučije)
*Savršen čovek koristi svoj um kao ogledalo. Ono ne dokučuje ništa; ono ne odbija ništa. Ono prima ali ne zadržava. (Čuang Ce)
Čovekoljublje
*Čovekoljublje se sastoji iz ljubavi prema drugima. Čovek koji zaista voli druge je čovek kadar da obavlja svoje dužnosti u društvu. (Konfučije)
*Čini drugima ono što sebi želiš. Ne čini drugima što sebi ne želiš
Čovek i politika
*Razlog zašto viši čovek pokušava da uđe u politiku jeste što smatra da je ispravno, čak i ako je potpuno svestan da njegovo načelo ne može prevladati.
Čoveštvo
*Poniznost je bliska moralnoj disciplini, jednostavnost karaktera je bliska istinskom čoveštvu, a odanost je bliska iskrenosti srca. Ako čovek pažljivo neguje te osobine u svom ponašanju (postupcima), možda će malo i grešiti, ali neće biti daleko od istinskog čoveštva. jer uz poniznost i skrušenost, čovek retko pravi greške; uglavnom se može najčešće osloniti na čoveka iskrena srca, akad poseduje jednostavnost karaktera, obično je plemenit. Retko ćete pogrešiti ako polazite od te tri osobine. (Konfučije)
Ćutanje
*Najbolja upotreba reči je potpuno ćutanje. (Čuang Ce)
Dijalog
*Više vredi razgovor od jedne večeri nego deset godina učenja. (Li Ju)
*Ukoliko se ti i ja sporimo i ti mene nagovoriš, a ja ne uspem da ti pariram, da li to znači da si u pravu? da li to znači da sam ja pogrešio? Ukoliko te ja nadgovorim, a ti ne uspeš da mi pariraš da li to znači da sam ja u pravu. Da li to znači da si ti pogrešio? da li je onda, od nas dvojice, jedan u pravu, a drugi nije? Ili smo (možda) i ti i ja u pravu, ili i ti i ja grešimo? To mi ne možemo znati. Da pozovemo nekog trežeg da presudi. I koga bi uopšte mogli da zamolimo da dođe da proceni šta je ispravno, a šta nije? Ukoliko pozovemo nekog ko se slaže sa tobom, pošto je tvoj istomišljenik, kako može on nepristasno da sudi? Ako zamolimo nekog ko isto misli kao ja, onda je on moj istomišljenik, pa kako može nepristasno da sudi? Ukoliko pozovemo nekoga ko se ne slaže ni sa mnom ni sa tobom, zar neko ko je tako (nezainteresovan) različit može u našem sporu da sudi. A ukoliko pozovemo nekoga ko se slaže sa mnom i sa tobom, kako on kao naš istomišljenik, može da sudi (nepristrasno)? Tako (izlazi) da ni ti, ni ja, niti bilo ko drugi može suditi ko je u pravu a ko ne. Koga još da čekamo da to razreši? (Čuang Ce)
Darežljivost
*Jedno jedino “evo ti” vrei više nego deset “neka ti nebo pomogne”.
*Što više daješ tim više imaš. (Lao Ce)
Deca
*Ako voliš svoje dete ne štedi šibu, ako ga mrziš mazi ga.
Dobrota
*Biti dobra znači biti slobodan dušom. Ljudi koji se stalno tuže na nekoga, koji se neprestano boje nečega i odaju se strastima, ne mogu da budu slobodni dušom, taj gleda, a ne vidi, sluša a ne čuje, jede, a ne oseća nikakav ukus. (Konfučije)
*Najviša dobrota je vodi nalik, pomaže svemu i tiho teče mestima pezrenim od ljudi, ali baš takva, bliska je prirodi Puta. (Lao Ce)
*Jedno jedino dobro delo poništava hiljade zlodela.
*Vrata iza kojih je skriveno dobro teško je otvoriti, a vrata iza kojih je skriveno zlo teško je zatvoriti.
*Tri godine čini dobra dela i retko ko će znati, jednom učini loše i znaće celo podneblje.
*Dobroga čoveka ljudi varaju, dobroga konja ljudi jašu.
*Nema čoveka koji ne bi hteo dobro, kao što nema vode koja ne bi tekla nizbrdo. (Meng Ce)
* S onim ko je dobar, ja sam dobar; sa onim ko nije dobar, ja sam ipak dobar. (Lao Ce)
Dogmatizam
*Kravlja balega korisnija je od svih dogmi, od nje se barem može načiniti gnojivo za useve. (Mao Ce Tung)
Dokaz
*Za glupana nema valjanih dokaza.
Dom
*Jedva se udaljiš od vrata i već nije tako lepo kao kod kuće. Bolje i koliba od slame u kojoj se smeju, nego palata od mermera u kojoj plaču
Dostojanstvo
*Plemenit čovek je dostojanstven, ali nije gord; prostak je gord ali nije dostojanstven. (Konfučije)
Država
*Država koja je sakupila svu svoju snagu u jednu pesnicu, moćna je. Država (čiji vladar) voli (prazne) reči, biće rasparčana. (Šan Jan)
Dug
*I rođena braća ne zaboravljaju dugove.
*Stisni zube ali dug ne uzimaj.
Duša
*Kad je svet počeo da postoji, razum mu je postao mati. Onaj ko zna da je osnova života duh – zna da je izvan svake opasnosti. Kad bude stisnuo usne i zatvorio vrata osećanja na kraju života, neće osetiti nikakva nespokojstva. (Lao Ce)
*Održavaj sa pažnjom i izdržaćeš, zanemari i izgubićeš. Pojavljuje se i iščezava s vremena na vreme, ne znamo u kom pravcu. (Konfučije)
Dužnost
*Ispred svega treba postaviti dužnost, a drugi red plod koji se njome postiže. (Konfučije)
Džentlmen
*Običan čovek često, dopadne nevolje zbog svoje ljubavi prema vodi (bukvalno udavi se u njoj); džentlmen često dopadne nevolje zbog toga što voli da priča; a veliki čovek često doapdne nevolje zbog toga što voli narod. Svi oni upadnu u ono čemu se približe ili šta im postane blisko. Voda izgleda tako bliska ljudima, ali često ih podavi zato što se njoj naizgled lako možemo približiti, a ipak je opasna kad joj priđemo sasvim blizu. Pričanje lako uvali čoveka u nevolju jer kad govoriš, upotrebljavaš mnogo reči i lako ti izlaze iz usta, ali ih teško možeš vratiti. Ljudi često uvale čoveka u nevolju zato što su niski i nisu otvoreni; možeš ih poštovati, ali ih ne moraš vređati ili povrediti. Zato džentlmen mora biti veoma obazriv.
*Džentlmen okrivljuje sebe, dok običan čovek okrivljuje druge. (Konfučije)
Erotika
*Ljubavne slike su kao ukusno meso koje obavija maslinu, izaziva želju samo da bi smo je probali i osetili pravi ukus. (Li Ju)
*”Kakva šteta! Planinski vršak koji meri tek kvadratni pedalj, izvor je vekovni ogromnog nadahnuća i jada”.
Filozofija
*Sa praktičnog stanovišta, filozofija je beskorisna, ali nam može pružiti jedno stanovište koje je vrlo korisno, a to je “Korisnost beskorisnog”. (Čuang Ce)
Geneza
*Dok je čovek mlad ne pokazuje nikakvo poštovanje prema starijima, kada odraste nema ništa vredno da pokaže ljudima, kao starac je uvek tu da nam zagorčava život. (Konfučije)
Glad
*Ljudi gladuju, jer oni nadređeni isuviše jedu i poresko žito ubiraju više nego što imaju prava.
Eto, zato su ljudi gladni.
Gospodar
*Budi gospodar nad sobom malo ćeš počiniti grešaka. (Konfučije)
Govor
*Dobar govornik nalik je umetniku koji obrađuje žad ne povlačeći nijedan suvišan potez.
*Više vredi onaj koji ume slušati nego onaj koji ume govoriti.
*Oni koji lepo govore ne govore uvek i najbolje.
*Ako jedna reč ne pogodi u cilj hiljadu reči gubi smisao.
Greška
*Zalutati i pogrešiti, a ne promeniti pravac znači konačno pogrešiti.
*Ko ima htrabrosti da ispravi svoje greške dugo ih ne ponavlja.
*Mane su za svakoga karakteristične; posmatraj njegove mane i saznaćeš kakav je čovek. (Konfučije)
Gubitak
Kada naiđeš na čoveka s kojim vredi govoriti i s kojim ne govoriš izgubio si ga. Kada naiđeš na čoveka s kojim ne vredi govoriti i s njim govoriš, izgubio si reč. Mudrac ne gubi ni čoveka ni reči. (Konfučije)
Haos
*Haos je iskon svih stvari i prapočetka. (Fej Ku)
Hijerarhija
*Ako vas neka osobina vaših pretpostavljenih vređa, ne ponašajte se tako prema svojim potčinjenima.
Ako vam se ne dopada neka osobina vaših potčinjenih, nemojte je ispoljiti prema onima koji su iznad vas.
Ako vam nešto smeta kod čoveka koji je iza vas, ne gurajte onog ispred sebe.
Hrabrost
*Junak je često spreman izgubiti svoj život, ali nije nikada spreman izgubiti svoju ljubavnicu, kao ni svog konja.
*Neko može da pobedi hiljade ratnika na bojnom polju, ali taj se ne može meriti sa pobednikom, koji je pobedio samog sebe. (Konfučije)
*Najbolji stratezi su inpulsivni. Najbolji pobednici nisu svadljivi.
*Ludo hrabar gine, manje hrabar živi. Od ovo dvoje jedno koristi, drugo šteti.
*Ko zna zašto nebo nekom nije naklonjeno? I mudracu je teško rasvetliti ovo. (Lao Ce)
Hvalisavost
*Ko ne zna hvaliti ne zna veštinu uspijanja.
*Čovek koji se hvali bez ikakvog stida, uveriće se da je veoma teško živeti prema svojoj hvalisavosti. (Konfučije)
Imena
*Imena su sačinjena da bi označavala datosti, s jedne strane, da obelodane razlike između viših i nižih (u društvu), a s druge, za razaznavanje sličnosti i razlika. (Han Fej Cu)
Istina
*Najmanje želimo doznati one istine, koje bi nam donele najviše koristi.
*Poznato je da istina donosi neprilike, ali ja je se ne mogu odreći. (Kin Jan)
*Ljudi mogu veličati istinu, istina ne može veličati ljude. (Konfučije)
*Ne čini istina čoveka velikim, nego obratno čovek čini istinu velikom. (Konfučije)
*Jedna od glavnih dužnosti čovekovih je da razgori svojom snagom u sebi ono blistavo načelo razuma koje dobijamo od boga.
*Kada je ptica na izdisaju njen krik je potresan, kada je čovek na izdisaju njegova reč je istinita. (Zeng, Konfučijev učenik)
Istorija
*Kao što se u ogledalu nečiji lik može pokazati, tako se iz protekle istorije sadašnjosti može upoznati.
Jezik
*Brži je jedna jezik nego dve noge.
Kajanje
*Kajanje je proleće vrline.
Karakter
*Lakše je premestiti reku nego promeniti joj ćud.
*Posmatrajući greške nekog čoveka, saznajmo karakter toga čoveka. (Konfučije)
*Ljudi koji žive rasipno lako mogu postati snobovi i uobraženi, a ljudi koji žive jednostavno lako mogu postati vulgarni. Više volim vulgarne ljude od snobova.
Kazna
*Ko se boji kazne ne postaje tako lako zao.
Kleveta
*Klevetnici su poput psića koji laju za petama.
*Ko želi klevetniku zatvoriti usta ne sme mu se osvećivati.
Knjiga (čitanje)
*Nedočitana knjiga je što i neokončan put.
*Knjige govore duhu, prijatelji srcu, nebo duši a sve ostalo ušima.
Tri dana nemoj čitati knjiga i tvoje će reči izgubiti lepotu.
*Čitanje bez razmišljanja stvara nesređen duh, a razmišljanje bez čitanja stvara čoveka neuravnoteženim. (Konfučije)
*Knjige su složene od reči. Reči vrede samo po mislima. Misli imaju svoje poreklo, koje se ne može izraziti samim rečima. Prema tome razgovori što ih ljudi stavljaju u knjige i što ih oni smatraju dragocenim zapravo su bez vrednosti. (Čuang Ce)
Komandovanje
*Komandovanje je stvar inteligencije, poštenja, humanosti, hrabrosti i strogosti. (Sun Cu)
*Kada biste brojnom vojskom komandovali koga biste izabrali za pomoćnika? Čoveka spremnog da se suoči sa tigrom golih ruku i da reku pređe plivajući. Vratolomnika koji ne žaleći umire ne bih ni po koju cenu želeo za pratioca. Treba mi neko ko prilazi problemima oprezno i više voli da uspe umešnošću nego smelošću. (Konfučije)
Korisnost beskorisnog
*Sveti hrast koji je godinama opstajao pošteđen sekire, pošto je njegovo drvo bilo neupotrebljivo obrati se u snu nekom čoveku: “Dugo vremena učio sam da budem beskoristan. Bilo je nekoliko prilika u kojima sam skoro uništen, ali sam sad uspeo da budem beskoristan, što mi je os najveće koristi. da sam koristan kako sam mogao postati ovako gorostasan? Svet poznaje samo korisnost korisnog, ali ne poznaje korisnost beskorisnog. Biti beskoristan jeste način da se sačuva život. Čovek vešt u očuvanju života ne sme da čini mnogo zla, ali ni mnogo dobra. Mora živeti na sredokraći između dobra i zla.
Korist i šteta
*Kad čovek odseče prst da bi sačuvao ruku, to znači odabrati veću korist, a mamnju štetu. Izabrati manju štetu ne znači izabrati štetu, već izabrati korist… Ako naišavši na razbojnika, čovek izgubi prst da bi spasao život, to je korist. Susret sa razbojnikom je šteta. Izbor veće koristi nije stvar koja se čini pod prinudom. Izbor manje štete je stvar koja se čini pod prinudom. Prvi znači odabiranje između onog što još nije zadobijeno. Drugi znači odbacivanje onog čime je čovek već opterećen. Tako pravilo za sve ljudske delatnosti: “Među koristima odaberi najveću; među štetama, odaberi najmanju”. (Mo Ce)
Korupcija
*Tražiti napredovanje ne davši poklone pretpostavljenima isto je što i staviti mačku kao mamac za miševe. (Šan Jan)
*Ako pošaljemo mnogo poklona, moći ćemo da sanjamo o visokim službenim položajima. (Šan Jan)
*Ako se u drvetu razmnožilo mnogo crva, drvo će istruliti; ako je u zidu naprslina, zid će se srušiti.
Kosmos
*Kosmos je moja duša, moja duša je kosmos. jedan mudrac je rođen daleko na istoku njegova duša treba da je jedinstvena mojoj. Jedan mudrac je rođen daleko na zapadu njegova duša tako isto treba da je identična mojoj. (Lu Siang Čan)
*Mudar čovek gleda na prostranstvo i ne smatra malo tako malim ni veliko tako velikim, jer on zna da dimenzije nemaju granice. (Lao Ce)
Kraj
*Kada mu se po nekim znacima učinilo da mu se približava kraj Konfučije je rekao: “Vidim da nebo hoće da oduzme moju misiju od mene”. Zatim, “Ovo je kraj svega”, i uzdahnuvši setno dodao, “Nema nikog na svetu ko me razume”. A kad je Cekung upitao “Zašto kažeš da nema nikog ko te razume?” Konfučije je rekao: “Ne okrivljujem Nebo, niti okrivljujem ljude (čovečanstvo). Jedino što sam svim silama želeo da steknem bilo je znanje, i težio sam višem idealu. Možda me samo Nebo razume”.
Kritika
*Cekung je voleo da kritikuje ljude, a Konfučije mu je rekao: “Ah, Ce ti si zaista pametan, zar ne? Ja nemam vremena za takve stvari”.
Krivica
*Ako znamo da smo učinili zlo, a odbijemo da to priznamo, krivi smo dvostruko.
Kultura
*Kad stupim u neku zemlju, mogu lako prepoznati kakva vrsta kulture u njoj vlada. Ako je narod plemenit, ljubazan i prostosrdačan, to pokazuje da se neguje pesništvo. Ako je narod širokrogrud i poznaje prošlost, to pokazuje da se izučava istorija. Ako su ljudi mirni i misaoni i imaju oštru moć zapažanja, to pokazuje da se tu izučava filozofija promena (Knjiga promena). Ako su ljudi krotki, puni poštovanja i odmereni u svojim navikama, to pokazuje da se tu izučava LI (princip društvene urednosti). Ako ljudi neguju svoj govor, spremno nalaze izraze i analogije, to pokazuje da se tu izučava proza, ili Proleće i jesen. Opasnost od učenja pesništva sastoji se u tome što ljudi ostaju neznalice, ili prostosrdačni. Opasnost od učenja istorije sastoji se u tome što se ljudi ispune netačnim legendama i pričama događaja. Opasnost od učenja muzike je u tome što ljudi postaju rasipni. Opasnost od učenja filozofije je u tome što ljudi postanu jednostrani. Opasnost od učenja LIja je u tome što rituali postanu suviše složeni. A opasnost od učenja Proleća i jeseni je u tome što ljudi mogu steći osećanje da preovladava moralni haos. Kada je čovek ljubazan, plemenit i prostosrdačan, a pritom nije neznalica, možemo biti potpuno sigurni da je duboko ušao u proučavanje poezije. Kada je čovek širokogrud, poznaje prošlost, a nije ispunjen netačnim legendama i pričama događaja, možemo biti sigurni da je zašao duboko u izučavanje muzike. Ako je čovek miran i misaon i poseduje oštru moć zapažanja, a pri tom nije sitničav, možemo biti sigurni da je ušao duboko u izučavanje filozofije. Kada je čovek krotak, učtiv i odmeren u svojim ličnim navikama, a pri tome se ne drži složenih vidova ophođenja, onda možemo biti sigurni da je duboko zašao u izučavanje LIja. A kada se čovek služi odnegovanim jezikom spretno nalazeći izraze i analogije, a nije pod pritiskom slike preovlađujućeg moralnog haosa, možemo biti sigurni da je duboko zašao u izučavanje Proleća i jeseni.
*Ono što je bogom dano nazivamo ljudskom prirodom. Ispunjavanje zakona naše, ljudske, prirode je ono što nazivamo moralnim zakonom. Negovanje moralnog zakona je ono što nazivamo kulturom. (Konfučije)
Laž
*Nema većeg lažljivca od onog koji govori o sebi.
Lekar
*Najbolji lekar sprečava bolest, osrednji leči bolest u početku, slab lekar kada se bolest razvila. (Huang Ti, kineski lekar)
*Posle duge bolesti i sam postaneš dobar lekar.
*Pametan lekar nikada sam sebe ne leči.
*Može se izlečiti telo ali ne i duša.
Lepota
*I lepim cvetovi lepi su za neko vreme.
Leptir
*Sanjao sam da sam leptir koji leti ovde, onde.
Posmatrao sam sebe kao leptira, i nisam bio svestan da sam ličnost.
Onda sam se probudio ponovo u svom telu.
Da li sam ja čovek koji je sanjao da je leptir, ili sam leptir koji je sanjao da je čovek.
Postoji razlika između leptira i čoveka.
Prelaz se zove preobražaj materijalnih stvari.
Licemerstvo
*Čim negde primetiš smernost i pronicljivost, znaj da će su tu roditi licemerstvo.
*Oni koji se pretvaraju uvek su kradljivci vrline. (Konfučije)
Lopov
*Nesrećni dani, ne kradi!
Srećni dani, ne kradi!
Poznanici, ne kradi!
Pokradeni, ne kradi!
Bezbrižni, ne kradi!
(Ispovest lopova u kojim situacijama ne krade)
Ludost
*Pun čajnik ćuti, napola prazan šumi.
Ljubav
*Ružama je potrebno sunce, a ženama ljubav. (Li Taj Po)
*priroda je blaga muškarcu, ali je muškarac okrutan prema ženi koja ljubi.
*Kad čovek ima ljubavi nema straha. (Lao Ce)
*Kad voliš, čini ti se i majmun lep, a kad ne voliš, ne mariš ni za lotosov cvet.
*Ljubav se hrani nadanjem. (Lao Ce)
*Kratkovida žena odveć je štedljiva u ljubavi.
Ljubavnici
*U žene tražimo vrline, a u ljubavnice lepotu.
*Treba znati da su za ljubavnike načela bitke ista kao i za vojske: onaj koji je sposoban da upozna protivnika, taj zna da rasporedi svoje trupe. (Li Ju)
Ljubaznost
*Na pet plemenitih semenki može se gčedati kao na pet plemenitih biljaka, ali ako semenke ne proklijaju i ne dozru, one su gore od kukolja. Isto važi i za ljubaznost, ona mora da dozri.
Ljudska priroda
*Ljudska priroda je takva: prilikom merenja svako nastoji da zgrabi za sebe što duži deo; prilikom vaganja svako nastoji da zgrabi za sebe što teži deo; prilikom određivanja zapremine svako nastoji da zgrabi za sebe što veći deo. (Šan Jan)
*Čovekoljubiv čovek može ostati čovekoljubiv prema drugim ljudima, ali on ne može naterati druge ljude da budu čovekoljubivi, pravičan čovek može voleti druge ljude, ali on ne može naterati ljude da vole. (Šan Jan)
*Svi ljudi imaju duh koji ne podnosi “da gleda” patnje drugih… I ako sad ljudi ugledaju dete koje tek što nije palo u bunar, oni će, bez izuzetaka, iskusiti osećaj uznemirenosti i mučnine… Iz ovog slučaja možemo uočiti da onaj kome nedostaje osećaj saučešća nije čovek; da onaj kome nedostaje osećaj stida i gađenja nije čovek; da onaj kome nedostaje osećaj skromnosti i popustljivosti nije čovek i da onaj kome nedeostaje osećaj za pravo i krivo nije čovek. Osećaj saučešća je začetak čovekoljublja. Osećaj stida i gađenja je začetak ispravnosti. Osećaj skromnosti i popustljivosti začetak je pristojnosti. Osećaj za pravo i krivo začetak je mudrosti. Čovek poseduje ova četiri uda… Pošto svi ljudi u sebi nose ova četiri začetka neka znaju da ih potpuno razvijaju i upotpune. Rezultat će biti podoban vatri što počinje da gori ili vrelu koje je počelo da nalazi slobodan tok. Pustite ih da se potpuno razvijaju i biće dovoljni da zaštite sve unutar četiri mora. Ako im se taj razvoj uskrati, neće biti dovoljno ni da služe čovekove vlastite roditelje. (Mencije)
Mane
*Samo tuđim očima mogu se videti sopstvene mane.
Meditacija
*Sve je tako jasno.
A sve se tako teško vidi.
Ako shvatite da je glupo tragati za vatrom sa upaljenom svetiljkom, pirinač će vam se brže skuvati. (Mumon)
*Ukoliko na svetu postoji samo lepo, onda ni ono ne (može da ) postoji;
Ukoliko na svetu postoji samo dobro, onda ni ono ne (može da) postoji.
Zato,
puno i prazno rađaju jedno drugo,
teško i lako se oslanjaju jedno na drugo,
dugo i kratko oblikuju jedno drugo,
visoko i nisko – suočeni uspostavljaju jedno drugo,
zvuk i glas – zajedno – harmoniju čine,
pre i posle – po prirodnom redosledu – slede jedno drugo.
*Ko poznaje druge znalac je.
Ko poznaje sebe u neskriveno svetlo stupa.
Ko pobedi druge snažan je.
Ko pobedi sebe, jak je.
Ko zna dokle može, bogat je.
Ko jako stremi, strastima se podaje.
Ko koren ne izgubi dugovečan je.
Ko umre, a smrt ga ne zakloni, besmrtan je.
*Mirko lako čuvaš, ne zametnutim lako vladaš, slabo lako savlađuješ, sitno lako gubiš.
Pre nego što se dogodi uradi, pre nego haos nastupi, uredi.
Raskošno stablo drveta iz malog pupoljka je niklo; devetoterasasta pagoda iz šake zemlje se digla; put od hiljdu kilometara korakom započinje.
Čini pokvarićeš, silom vladaj izgubićeš. Stoga mudrac ne čini i ne kvari, ne vlada silom i ne gubi.
Ljudi često na korak do uspeha neuspeh dožive. Ako si na kraju kao i na početku, neuspeh doživeti nećeš.
*Put koji je posvećen, ne možeš ga posedovati.
Onaj ko bi pokušao da ga osvoji, uništio bi ga.
Onaj ko bi ga zadržao, izgubio bi ga.
Otkrićete da su stvari ponekad ispred nas, a ponekad iza nas.
Nekada će prevladati snaga, nekada slabost.
Mudrac, zato izbegava krajnosti, popuštanje i mirenje.
*Posvećen je onaj ko ovo dobro prouči.
Biće tolerantan ko ovo zna, zato je ispravno biti tolerantan.
*Kad ste pravedni imate širinu.
Kad imate širinu, otvorenog ste srca.
Imajući otvoreno srce, bićete milostivi.
Širom, otvorenim srcem i milošću, postići ćete svetost.
*Onaj ko stoji na vrhovima prstiju ne može biti stabilan.
Onaj ko grabi velikim koracima neće održati korak.
Onaj što se razmeće neće biti posvećen.
Onaj ko se preglasno hvali ne postiže ništa vredno.
Hvalisavac neće istrajati. Ovakvi ljudi ne donose sreću.
*Skromnošću savladajte ponos, ljubavlju savladajte mržnju.
Širokogrudošću savladajte sebičnost, smirenošću uzbuđenje.
Koristite se znanjem da biste savladali neznanje, dobrim, da biste savladali zlo.
Da biste savladali nemir, meditirajte.
Našavši mir u meditaciji, naćićete sve za čime ste čeznuli.
Mentalna higijena
*Beba posmatra stvari po ceo dan a da ne trepne; to je zato što njene oči nisu usredsređene ni na jedan poseban predmet. Ona ide ne zanjući kuda i zaustavlja se ne znajući šta čini. Ona se stapa sa okolinom i pokreće zajedno s njom. To su principi mentalne higijene.
Mera
*Ko je uljudan preko mere, postaje dosadan.
Ko je oprezan preko mere, izgleda strašljiv.
Ko je odvažan preko mere, prouzrokuje nered.
Ko je iskren preko mere, deluje okrutno. (Konfučije)
Mir
*Takozvani mir je interval između dva rata. (Ču Šujen Lusin)
Misao
*Ako čovek ne menja svoje misli ili je vrlo mudar ili je budala.
*Misao je slična kopanju bunara: voda je najpre mutna ali se polako razbistri.
Radi na tome da ti misli budu čiste. Ako ne budeš imao loših misli, nećeš činiti ni loša dela. (Konfučije)
Mladost
*Proletnji vetar je poput mladosti: prolazi i luta i nigde se ne zaustavlja. Brka ono što je bilo i ono što je sada ne znajući razlikovati staro od novoga. (Ho Čing)
Moral
*Ne dozvolimo da ponavljamo grešku i da verujemo da postoji totalno dobro i zlo. (Lao Ce)
*Moralan čovek živi svoj život ravnomerno, mirno čekajući božije određenje, dok se sirov čovek prihvata opasnih tokova, očekujući neizvesne zaokrete sreće. (Konfučije)
Mržnja
*Mrzim stvari koje liče na prave stvari, a nisu prave stvari. Mrzim kukolj zato što se izmeša sa žitom. Mrzim ulagivače jer se oni lako pomešaju sa dobrim ljudima. Mrzim Čengovu muziku jer unosi zabunu u klasičnu muziku. Mrzim ljubičastu boju jer nas zbunjuje u pogledu crvene boje. Mrzim pritvornike jer na zbunjuju u pogledu poštenih ljudi. (Konfučije)
*Kad gomila mrzi nekoga, treba dobro da ispitaš zašto je to tako pre nego što ga osudiš. Ako je gomila nekom osobito naklonjena, treba isto tako, pre nego što doneseš svoj sud dobro da ispitaš zašto je to tako. (Konfučije)
*Ako se na mržnju mržnjom odgovara, kako će se ta mržnja završiti. (Konfučije)
*Čovek koji mrzi osobu koju ti mrziš tebi je dobar čovek. (Ču Šajen)
Mudrac
*Onome ko je video more teško da išta misli o drugim vodama, a onome ko je odlutao do kapije mudraca, teško da išta misli o rečima drugih. (Mencije)
*Mudar čovek u ritama svetom hodi, ali u nedrima krije dragulj.
*Mudrac ono što hoće traži u sebi. Prost čovek to traži u drugima. (Konfučije)
*Mudrac ostaje postojan u bedi. Prostak kad se nađe u nevolji ne zna se obuzdavati. (Konfučije)
*Mudrac se ne može raspoznati po malim stvarima ali je sposoban da preduzme velike poduhvate. Jednostavan čovek ne može preduzeti velike poduhvate, ali se može raspoznati po malim stvarima. (Konfučije)
*Mudrac ne zna mnogo stvari; onaj koji zna mnogo stvari – nije mudrac. (Lao Ce)
*Mudrac se srami svojih reči, a prevladava ih u delima. (Konfučije)
*Mudar čovek je uvek skroman u svojim rečima, on uvek čini više nego što kaže, odnosno njegovi postupci su iznad njegovih pouka. (Konfučije)
*Mudrac je vrhunac ljudskih odnosa. (Mencije)
*Mudrac je kao nebo i zemlja, on obuhvata sve stvari nepristrasno.
Mudrost
*Ljubav prema znanju srodna je mudrosti. (Konfučije)
*Tri puta vode do mudrosti: razmišljanje ono je najplemenitije; odoj – on je najlakši i iskustvo – ono je najneugodnije. (Konfučije)
*Poznavati druge je mudrost, poznavati samoga sebe vrhunska je mudrost. (Lao Ce)
*Mudar čovek se ne zanima niskim zadovoljstvima čula. (Konfučije)
Muzika
*Muzika izražava harmoniju svemira, a rituali poredak svemira. Harmonijom se utiče na sve stvari, a red dovodi sve stvari na svoje mesto. Muzika potiče s neba, a obredi dobijaju oblik na Zemlji. Izaći van tih oblika dovelo bi do nasilja i nereda. Da bismo imali prave obrede i muziku, moramo razumeti principe Neba i Zemlje.
*Obrazovanje počinje poezijom, razvija se negovanjem svog ponašanja i usavršava se muzikom. (Konfučije)
*Muzika vodi ka unutrašnjoj skladnosti. (Konfučije)
*Nepotrebno je stvarati muziku koju će malobrojni slušati. (Mo Ce)
*Kad vidiš tip igre jednog naroda znaš mu karakter.
Narav
*Lakše je pomerati planine i reke, nego izmeniti sopstvenu narav.
Nasilje
*Nasilan čove umreće nasilnom smrću. Ovo će biti suština učenja.
*Nametati svoju volju drugima je nasilje, a nametati sebe samog vrhunac je nasilja. (Lao Ce)
Nauka
*Ko želi biti oslobođen svih briga, neka se okani nauke. (Lao Ce)
*Pametni ne postaju učeni, učeni ne postaju pametni. (Lao Ce)
Nepravda
*Nepravedno nije ono što možemo zaboraviti. (Konfučije)
*Biti poharan ili nepravedno kažnjen, ne znači ništa, osim ako ne nastaviš to da pamtiš. (Konfučije)
Neprijateljstvo
*Više vredi poznavati odlike svog neprijatelja nego svoje greške.
Nesreća
*Nesreća je izvrstan lek koja odjednom leči od mnogih bolesti.
*Nesreća ulazi sama na ona vrata koja smo joj ostavili otvorena.
*Siromaštvo, starost i bolest – sve u isto vreme – samo mudar čovek može da podnese.
*Sve nesreće i neredi u svetu potiču od nedostatka međusobne ljubavi. (Mo Ce)
Nevolja
*Čovek koji ne razmišlja i ne planira unapred naići će na nevolju odmah ispred svojih vrata. (Konfučije)
Neznanje
*Neznanje je noć duha, noć bez meseca i zvezda.
Novac
*Novac ponekad uklanja neprilike ali ih i stvara.
*Ako ti sam ne voliš novac, daj ga lopovima i oni ti ga neće uzeti.
Odeća (ženska)
*Ženkse haljine su kompromis između priznate želje da bi bile obučene i nepriznate želje da bi se razgolitile. (Lin Ju Tang)
Odmerenost
*Jedna kap prelije čašu i sve upropasti.
Nož koji se odveć naoštri ne reže dugo.
Palatu krcatu blagom niko ne sačuva.
Bogatstvo, otmenost i oholost pride neodoljivo privlače zlo.
Kad konac delo ukrasi, vreme je za povlačenje. (Lao Ce)
Ogorčenje
*Od sebe mnogo zahtevaj, a malo od drugih, to je jedini način da se sačuvaš od ogorčenja. (Konfučije)
Opasnost
*Provalija za provalijom, ispred i pozadi.
U ovakvoj opasnosti moraš zastati i sačekati, ili ćeš se sunovratiti u ambis.
Ne čini to.
Opreznost
*Izbegavaj čošu osobu i ne sprijatelji se s njom. Budi dobar s dobrom osobom ali joj ipak uvek ne podvlađuj
*Ne zaboravi svoje neuspehe u času uspeha.
Oproštaj
*Oprost je ludost samo za one koji se nisu osvetili.
*Sve se oprašta onima koji sebi ništa ne opraštaju.
Oružje
*Oružje u najboljem slučaju, je alatka lošeg predznaka prezrena i izbegavana od ljudi koji se kreću Putem. Oružje je alatka lošeg predznaka, koju ne koriste ljudi plemenita duha, ali kad kucne čas da se ono upotrebiti mora, oni ga koriste uzdržano i oprezno.
Osveta
*Činiti zlo za zlo. (Li Ju)
Patnja
*Odreci se učenosti pa nećeš znati za patnju. (Lao Ce)
Pijanstvo
*Ako želiš piti, posmatraj pijanca dok se trezni.
Plemenitost
*Plemenit čovek se ne kljuka dok jede, živi bez mnogo udobnosti. Marljiv je u radu, obazriv u govoru i trudi se da se promeni uz one što Put znaju. Takav je čovek koga pokreće istinita želja da se obrazuje. (Konfučije)
*Plemenit čovek nije posuda koja je samo jednoj upotrebi namenjena. (Konfučije)
*Plemenit čovek je nezainteresovan i teži univerzalnom; prost čovek se, pošto ne poznaje univerzalno, zatvara u krug istomišljenika. (Konfučije)
*Plemenit čovek treba da vodi računa o devet stvari: trudi se da dobro vidi ono što gleda, da dobro čuje ono što sluša. Vodi računa da se u njegovom izrazu ispoljava blagonaklonost, o smernosti u svojim pokretima, o poštenju u svojim rečima, o ozbiljnosti u svom poslu. Kada sumnja on pita za savet; u nastupu besa misli na posledice, kada ima u vidu neku dobit vodi računa o pravdi.
*Plemenit čovek boji se tri stvari. On se boji zapovesti neba, boji se velikih ljudi, boji se mudraca.
*Ako plemenit čovek nekoga osuđuje, onda to ne čini rečima nego delima. (Ji Šijung)
*Plemenit čovek prebacuje sebi, a prostak prebacuje drugima. (Konfučije)
*Plemenit čovek je spreman na pomirenje, ali se ne ponižava. Hulja se ponižava ali nije spreman na mir. (Konfučije)
*Plemenit čovek usavršava u sebi ono što je lepo, a ne ružno. Prostak čini obrnuto. (Konfučije)
*Plementi čovek voli da bude spor na rečima ali brz na delima. (Konfučije)
Pobeda
*U dugoj igri nema pobednika.
*Ne treba slaviti pobede nad drugima, i oni koji ih slave – krvoločni su. Ne širimo misli ubica svetom. (Lao Ce)
*U pobedi nema lepote. (Lao Ce)
*Najbolje je pobediri bez borbe. (Sun Cu)
*Kad vojska podjednake snage rat pod svoje uzme, tragična je ona strana koja pobedu za pobedom niže. (Lao Ce)
Pohlepa
*Pošto je Ji Kangzi video kako zemlju pustoše lopovi zatražio je savet od Konfučija. Ovaj mu je odgovorio: Da vi niste pohlepni platili biste ih da ne kradu.
Politika
*Politika je rat bez prolivanja krvi, rat je krvava politika. (Mao Ce Tung)
Poltronstvo
Onaj koji odmah svakom odobrava retko će kad doći u mogućnost kazati vlastitu reč. (Lao Ce)
Poljoprivreda
*Kada se pojavljuje zlato, nestaje žito; a kada se pojavljuje žito, nestaje zlato. (Šan Jan)
Pomoć
*Svi su ljudi dobri ako od njih ne tražiš pomoć.
Ponašanje
*Kad odlaziš u neku zemlju, raspitaj se šta je u njoj zabranjeno.
Kad ulaziš u selo, raspitaj se o običajima u njemu.
Kad ulaziš u nečiji dom, raspitaj se u ličnim ukusima te porodice.
Tada se nikad nećeš loše ponašati. (Konfučije)
*Ko se mnogo šali, često greši. (Lao Ce)
*Ko želi slatko treba da podnese gorko. (Lao Ce)
*I u tajnoj sobi podvrgnut si sudu: nastoj da ne učiniš ništa zbog čega bi pocrveneo pa makar te samo tavanica posmatrala. (Lao Ce)
*Ne govori o svom uspehu pred osobom koja nije uspela.
*Ljubaznost uzvrati ljubaznošću, ali zlo vrati pravdom. (Konfučije)
Porodica
*Suze koje je sin izazvao u majke, jedino on može osušiti.
*Porodicu ne upropaštavaju glupi sinovi nego pametni.
Poverenje
*Najbolje su zatvorena ona vrata koja možemo ostaviti otvorena.
Posao
*Slušao sam da onaj ko se koleba ne znajući kako da postupi, ništa ne postiže, a ko je neodlučan u poslu, taj neće uspeti. (Šan Jan)
Poslovice
*Izlečiti se može jednim udarcem mača, ali nikako jednim udarcem jezika.
*Što je glupaku smešno, pametnom je tužno; čemu se bezumnik raduje, nad time mudar tuguje. (San Jan)
*Puno je onih koji razna jela kušaju ali malo je onih koji osećaju njihov ukus. (Konfučije)
*Apetit dolazi dok jedete. (Lao Ce)
*Upali svetlo, umesto što se tužiš na tamu.
*Mala kuća veliki mir.
*Stara mačka nikad se ne opeče. (Lao Ce)
Nije važno koje je boje mačka, važno je da lovi miševe. (Deng Siao Ping)
*Ko me iza leđa kudi, taj me se boji; a ko me u oči hvali, taj me prezire!
*Kad si sam, misli o svojim gresima, kad si u društvu zaboravljaj tuđe.
*Ko vidi nebo u vodi taj vidi i ribe na drvetu. (Lao Ce)
*Daćeš nekom ribu, nahraniće se jednom; naučiš li ga ribariti hraniće se ceo život. (Kuan Cu)
*Gde nema krava dive se kozama. (Konfučije)
Dobar putnik ne zna gde ide. Savršen putnik ne zna odakle dolazi. (Lao Ce)
*Ako dugo žive skupa životinje se zavole, a ljudi zamrze.
*Obavešteni ljudi ne rade u tami.
*Lako je čuvati se udarca usred bela dana.
*Lako je čoveku da se ispod velikog stabla skloni.
*Bez obzira na to koliku mrežu čovek raširi, ptica se uvek uhvati samo u jednu rupu.
*Dobar trkač ne podiže za sobom prašinu.
*Valjana vrata su dobro i bez katanca, zatvorena i ne mogu se otvoriti.
*Dobrom čvoru nije potreban dobar konopac; ne može se olabaviti.
*Teško je održati se na svom mestu, živeti dugo znači umreti i ostati na svetu nakon smrti.
*Debla drveća koja jedva možemo obujmiti nekada su vite mladice bila.
*Dobra konj potrči čak i na senku od biča.
*Niko ne može da presipa med, a da ne poliže prste.
*Svaki dan bez osmeha je izgubljen dan.
*Sve su gljive jestive, ali neke samo jednom.
*Pogrešna želja najveći je neprijatelj sreće.
*Čak i da posedujete deset hiljada srebrnjaka, na samrti ne možete sa sobom poneti ni bakarni novčić.
*Mudar čovek sam donosi odluke, slabić povlađuje javnom mnjenju.
*Došapnuta reč se čuje miljama unaokolo.
*Preterano otvaranje usta završava štetom.
*Kad slep vodi slepog, oboje će pasti u vodu.
*Voda održava brod na površini, ali ga ona može i prevrnuti.
*Mada se deset hiljada stvari uliva u more, ono nikada nije puno.
*Zemljoradnik se nada kiši, putnik lepom vremenu.
*Životinje nisu svesne svoje snage, ni ljudi svojih mana.
*Možete nešto sakriti od ljudi, ali od duhova ne možete sakriti ništa.
*Ne činite ono što ne želite da iko sazna.
*Glup čovek umire glupom smrću.
*Jezik je mek i ostaje, zubi su tvrdi i ispadaju.
*Kada se brat i sestra prepiru, treći to koristi.
*Sena se šeta tamo gde sunce želi.
*Ne brini se ako svet ne zna za tvoje sposobnosti, ali se brini ako ih nemaš. (Konfučije)
*Ako ste već u sosu onda bar uživajte u njemu. (Konfučije)
*Seljakovo jelo zavisi od vremena.
*Duboka reka teče mirno, pametan čovek govori tiho.
Postojanje
*I nebo i zemlja i hiljade drugih stvari rođene su iz postojanja, samo postojanje rođeno je iz nepostojanja. (Lao Ce)
Poznanstvo
*Nemoj se nimalo žalostiti što te ljudi ne poznaju, već naprotiv što ti njih ne poznaješ.
Pravda
*Pravda je mnogo korisnija Državi nego prihodi.
*Pravda je kao bludnica, neće se dati onome ko nema para.
*Poštovanje onih kji su vredniji, više vrede od nas, najviši je izraz osećanja pravde.
Praznina
*Gradimo li kuću, na njoj ćemo probiti vrata i przore; vrednost njenih zidova zasniva se baš na prostoru koji ostavimo praznim.
*Stoga, uočimo prednost onoga što nam je dato, ali, izvućićemo korist i iz onoga što nemamo.
*Od zemlje se prave lonci, ali ona praznina u loncu daje svojstvo lonca. (Lao Ce)
Preljuba
*Teško je sačuvati se udarca iz potaje.
Da bi se uhvatio lopov, treba se dokopati plena; Da bi se uhvatili preljubnici treba ih zateći na delu. (Li Ju)
*Ne čini preljube sa ženom bližnjeg svog.
Pa ni bližnji tvoj neće činiti preljubu sa ženom tvojom. (Li Ju)
Preporađanje
*Preporodite se najzad istinski, preporađajte se svakog dana i ne prestanite da se preporađate. “Prljavštine srca spiraju se kao i prljavštine tela. Kad je čovek konačno zreo da spere uvrežene prljavštine iz svoga srca, i kada je uspeo da se hrabro preporodi, mora nastaviti da se preporađa svakog dana pomoću onoga što je on u sebi već preporodio.” (Natpis na kupatilu cara Teng Tanga)
Prijatelj
*Rana koju ti zada prijatelj nikada ne zaceli.
Prijateljstvo
*Ko nema ni jednog prijatelja ide kao stranac po zemlji.
*Ima tri vrste korisnih i tri vrste štetnih prijateljstva. Korisna prijateljstva su prijateljstva sa ispravnim, iskrenim i ljudima velikog znanja. Nekorisna prijateljstva su prijateljstva sa neiskrenim preljubaznim ljudima i dobrim govornicima. (Konfučije)
Priroda
*Noge patke su kratke, ali ako pokušamo da ih produžimo patka će osetiti bol. Ždralove noge su duge, ali ako pokušamo da ih skratimo, ždral će osetiti bol. Stoga ne skraćujemo ono što je po prirodi dugo, niti produžavamo ono što je po prirodi kratko. (Čuang Ce)
*Po svojoj prirodi ljudi su jedni drugima bliski, ponašanje ih udaljava. (Konfučije)
Prolaznost
*Sve prolazi kao ova voda; ništa ne staje ni danju ni noću. (Konfučije)
*Svaka stvar zastari pošto je dostigla vrhunac. (Lao Ce)
Promena
*Ako hoćeš da promeniš svet, počni od sebe. (Konfučije)
*Samo dve kategorje ljudi mogu da izbegnu svakoj promeni: veoma mudri i veoma glupi ljudi. (Konfučije)
Put
*Kad učinite štogod dobro, čuvajte se reputacije: kad učinite nešto zlo, čuvajte se kazne. Sledite srednji put i uzmite to za svoje stalno načelo. (Čuang Ce)
Rad
*Raditi bez predaha, jer onaj ko ne napreduje svakoga dana, nazaduje svakoga dana. (Konfučije)
Raskoš
*Kad su palate vrlo raskošne, žitnice su sasvim prazne. (Lao Ce)
Rat
*Nema ničeg goreg od bespomoćnog neprijatelja, oni su ti koji nas poraziti mogu.
*Kada se ravnopravne vojske steknu milosrdna strana pobeđuje!
*Samo u krajnosti treba prihvatiti oružje. Tako nas uče mudraci. (Li Taj Po)
*Ako nekoga pobediš argumentom, to još ne mora značiti da si ga uverio. (Čuang Ce)
*Najveći osvajač je onaj koji zna pobediti bez borbe. (Lao Ce)
Revolucija nije ni gozba, ni književno stvaralaštvo, ni slikanje, ni vezenje. Ona se ne može izvoditi tako elegantno, tako polagano i kulturno, tako umereno, dobrodušno učtivo, uzdržljivo i popustljivo. revolucija to je pobuna, to je nasilni akt kojim jedna klasa svrgava drugu. (Mao Ce Tung)
*Rat je od suštinskog značaja za državu – to je područje smrti i života, staza opstanka i propasti, i stoga se mora što bolje proučiti. (Sun Cu)
*Takazvani mir je interval između dva rata. (Ču Šujen Lusin)
Ratnik
*Iskusan ratnik nije silovit, vešt borac ne može se razjariti, moćan osvajač ne predaje bitku, veliki vođa je skroman.
Razmišljanje
*Slušati ili čitati ne razmišljajući uzaludan je posao; razmišljati bez knjige i učitelja – opasno je. (Konfučije)
Reč
*Ne boj se što je loše kazao, boj se što je loše uradio.
*Reči ne uzražavaju stvari, niti otkrivaju poruku srca.
Ako doslovno primiš reči izgubljen si.
Ako objašnjavaš rečenicama, nema prosvetljenja u ovom životu. (Mumon)
*Reke mere štapom, a ljude rečima.
*Lepe reči nisu uverljive, uverljive nisu lepe.
*Reč je sekira kojom se otvaraju srca.
*Istinite reči ne moraju biti ugodne, a ugodne reči ne moraju biti istinite.
*Lepe reči ne moraju biti laskave, a laskave reči ne moraju biti dobre.
*Uman čovek ne mora biti učen, a učen čovek ne mora biti uman. (Lao Ce)
*I najbeznačajnija ljudska reč odjekuje na Nebu poput groma. (Li Ju)
Riznica
*Pretpostavite da postoji čovek koji, našavši se u riznici punoj zlatnih stvari, vidi zlatne stvari, ali ne obraća pažnju na njihove oblike i odlike, ipak shvata da su sve od zlata. Njega ne zbunjuje njihov različit izgled, te je stoga kadar da se oslobodi površnih razlika među tim stvarima. On uvek vidi da je njihova osnovna tvar zlato i ne pati od iluzije. To je primer šta je mudrac. (Seng Čao)
Roditelji
*Hvaliti svoje dete znači hvaliti sebe; kuditi svoga oca znači sramotiti sebe.
*Da shvatiš ljubav roditelja, treba da sam imaš decu.
*Dobri roditelji, sretna ženidba, dobri sinovi, lep pogreb.
*Bolje je da roditelji zavide deci nego da deca zavide roditeljima.
*Kad deca odluče da hrane roditelje, njih već nema među živima.
Samoodricanje
*Prava ljubav prema ljudima moguća je samo u samoodricanju. Samo ono ne propada što ne živi za sebe? A zbog čega živi onaj koji živi za sebe? Ne živeti za sebe može samo onaj ko živi za sve. Samo kad živi za sve, čovek može da bude i biva spokojan. (Lao Ce)
Savest
*Ako ste tokom čitavog života sačuvali mirnu savest, ne morate strepeti kad vam neko u ponoć zakuca na vrata.
Savršenstvo
*Ko poseduje vrlinu, nužno raspolaže i rečima, ali ko raspolaže rečima, ne poseduje nužno vrlinu. Savršen je čovek nužno odvažan, ali odvažan čovek nije nužno savršen. (Konfučije)
Siromaštvo
*Siromah, star i bolestan vrhunac su nesreće na zemlji.
*Bogataš troši novac a siromah snagu.
Skromnost
*zadovoljiti se prostim pirinčem i sa malo vode da bi se živelo, svojom savijenom rukom kao uzglavljem, a međutim u tome naći sreću. Bogatstvo i počasti stečeni na nepošten način za mene su samo oblak koji prolazi. (Konfučije)
*Onaj ko ima malo dobiće.
Onaj ko ima mnogo biće postiđen.
*Onaj ko zna da mu je dovoljno – dovoljno, uvek će imati dovoljno.
*Može se biti skroman, a ne biti mudar, ali je nemoguće biti mudar, a ne biti skroman.
*Oni koji su zaslužili počasti ali ostali skromni biće kao dolina koja u sebe prima ceo svet.
Slava
*Nas, koji smo jednom poljem slave prošli, bilo je mnogo, pa šta je ostalo? Tek humka zemlje, na kome se žari crveni korov svako proleće. (Konfučije)
*Ko puno juri slavu ne postaje slavan. (Lao Ce)
Smrt
*Ako život i smrt podnosiš ne pridajući im važnost, ne trebaš se brinuti da li ćeš umreti ranije ili kasnije. (Jang Ču)
*Roditi se u pravi čas svakako je milost neba, ali umreti u pravi čas takođe je milost neba. (Lijen Ce)
*Još ni život ne poznajemo, a kako možemo poznavati smrt? (Konfučije)
*Kakvu su divnu predstavu o smrti imali stari: ona je bila počinak za dobre i užas za zle.
Smrt je dakle bila iskušenje vrline. (Lijen Ce)
*U ovom životu ništa nije stalno – osim smrti. (Li Taj Po)
*Kad čovek ništa ne bi voleo više od života nebi li onda stalno činio sve što može da ga spasi? Ako čovek ništa ne mrzi više od smrti, zašto onda ne izbegava sve opasnosti koje se mogu izbeći? (Meng Ce)
*Sve na svetu raste, cveta i vraća se svome korenu.
Vraćanje svome korenu znači umiranje saglasno sa prirodom.
Saglasno sa prirodom znači večno; prema tome, rušenje tela ne sadrži u sebi nikakve opasnosti. (Lao Ce)
Snaga
*Čovekova snaga nije ravna snazi vola, njegov trk nije ravan trku konja, a ipak on koristi vola i konja. Otkud to? Ja tvrdim da je to zato što su ljudi kadri da obrazuju društvene organizacije, dok ostala stvorenja nisu. Ujedinjeni ljudi poseduju veću snagu, kad poseduju veću snagu, postaju moćni, budući moćni, mogu da savladaju ostale stvorove. (Hsin Cu)
*Nežnost savladava snagu. (Lao Ce)
Spontanost
*Pijan čovek koji padne sa zaprege, iako se može ugruvati, neće umreti.Njegove kosti iste su kao i kod drugih ljudi; ali on nezgodu prima na drugi način. Duh mu je u stanju sigurnosti. On nije svestan vožnje na zaprezi; niti je svestan da je ispao. Ideje o životu, smrti, strahu itd, ne prodiru do njega; i tako on ne pati od dodira sa objektivnom stvarnošću. A ako se takva sigurnost zadobije vinom, koliko se više može dobiti Spontanošću.
Spor
*Suditi sporove mogao bih ko i svaki drugi. Ali svakako učiniti da ne bude više sporova, zar ne bi to bilo bolje? (Konfučije)
Sposobnost
*Neka te ne zabrinjava ako svet ne zna za tvoje sposobnosti, ali možeš biti zabrinut ako ih nemaš. (Konfučije)
Spoznaja
*Svet možemo upoznati,a da ne otvorimo vrata. Smisao neba možemo spoznati, a i da ne pogledamo kroz prozor. (Lao Ce)
*Onaj ko poznaje druge mudar je; onaj ko poznaje ssamo g sebe je prosvetitelj, onaj ko može da pobedi druge je jak; onaj ko može da pobedi samog sebe je moćan. (Lao Ce)
*Onome koji zna pravu prirodu stvari od kakve je koristi učitelj?
*Onome koji se oporavio od bolesti od kakve je koristi lekar?
*Šta je važnije slava ili život?
Šta je vrednije, zdravlje ili bogatstvo?
Šta više nesreću donosi, gubitak ili dobitak?
Previše čuvati nešto kao da je velika vrednost, potrošiće se u bescenje; Previše skrivati da drugi ne vide, izgubiće se bez traga.
Zato, ko zna da uživa u tome što ima, izbećiće nepotrebne povrede.
*Ko zna na vreme da se zaustavi izbećiće nepotrebne nevolje, tako će ostvariti dugovečnost i spokoj. (Lao Ce)
Sramota
*Kad u zemlji postoji red, beda i poniženje su sramota. Kad u zemlji vlada nered, onda su ugled i bogatsvo sramota. (Konfučije)
Srce
*Ko poznaje svoje srce nema poverenja u svoje oči.
Najbliža srca nisu ona koja se dodiruju.
Sreća
*Sreća idućeg veka gradi se u ovom.
*Ako sreća dođe, ko neće doći? Ako ne dođe, ko će doći.
*Sreća se rađa iz nesreće, nesreća je sakrivena u grudima sreće. (Lao Ce)
*Sretan čovek je lađica koja plovi pod povoljnim vetrom.
*Sreća se nalazi u svemu. Treba je samo znati izdvojiti. (Konfučije)
*Sreća dolazi sama, a nesreća u društvu. (Kung Fu Ce)
Sredina
*Sredinom se zove ono što ne naginje ni na jednu stranu, i što je stalno, što se ne menja. Sredina je prav put za sva bića i stalnost je nepromenjiv zakon koji njima upravlja. (Konfučije)
*Držati se nepokolebljive sredine,oh! To je najviše savršenstvo! Malo ljudi je u stanju da se u njoj dugo održe. (Konfučije)
Starost
*U sjaju zalazećeg sunca ljudi pevaju, zahvaljuju se, ili galame i oplakuju dolazak starosti.
*Ne boj se što je čovek star, već što je srce staro.
*Star sam i ništa me više ne zanima. Uostalom ja i nisam bio nikad odveć uman: moje misli nisu nikad išle brže od mojih koraka (Vang Mej)
Strategija
*Najuspešniji potez je onaj koji se ne očekuje, najbolji plan je onaj za koji se ne zna. (Sun Cu)
*Ako je vaša strategija mudra i obuhvatna, vaši proračuni će vam obezbediti pobedu, pa ćete moći da pobedite pre nego što ste i počeli da se borite. Ako je vaša strategija plitkoumna i kratkovida, vaši proračuni neće vam biti od veće koristi, pa ćete izgubiti pre nego što je borba i počela. (Sun Cu)
Strah
*Milost i nemilost su uzrok straha. Što cenimo i čega se plašimo u nama je samima. (Lao Ce)
*Koga je jednom ujela zmija otrovnica. Tri godine će se užasavati ako vidi i najobičnije uže.
*Treba se bojati onoga čega se ljudi plaše! (Lao Ce)
Strast
*Strast kojoj ispustimo uzde nalik je na pijanstvo. lek protiv toga sastoji se iz dve reči: Vladaj sobom.
Strpljivost
*Ako si strpljiv u svome životu, i list dudov često baršunom postaje.
*Pretrpi malu uvredu i bićeš pošteđen velike, izdrži mali gubitak bićeš pošteđen velikog.
Sud/Sudija
*Vrata mandarinovog suda široko su otvorena. Vi koji imate pravo, a nemate novca, ne ulazite.
Sudbina
*Ako neko želi da sazna šta je sa predhodnim življenjem zaslužio, saznaće po onome što mu se sad događa, a ako želi da sazna šta će mu se dogoditi u budućem životu, saznaće to po svojim delima u sadašnjem životu. (Budističko učenje)
*Kad se čovek rodi, lako dostiže telesnu uobličenost, ali teško dostiže duhovnu prirodu. Vreme je nešto što brzo prolazi,a ono što sporo prolazi je točak sudbine. (Li Ju)
Sujeta
*Kakve li sujete kad pri gađanju strelom želiš da probodeš metu! I uvek će ih biti od tebe jačih. Ono što je bitno to je pokreta ispravnost. (Konfučije)
Suština
*Glupak ne razume (suštinu) stvari čak ni kad je ona završena, pametan čovek pak shvata (suštinu stvari) već u trenutku kad se pojave njena prva obeležja.
Svemir
*Svemir je jedinstvo svih stvari. Ako postignemo to jedinstvo i poistovetimo se s njim, onda su udovi našeg tela samo prah i blato, dok su život i smrt, kraj i početak samo smenjivanje dana i noći, koje ne može poremetiti naš unutrašnji mir. Koliko ćemo se manje uzbuđivati zbog ovozemaljskog gubitka i dobitka, dobre i loše sreće. (Čuang Ce)
Svet
*Svet je kao šahovska igra, svakim se potezom menja.
*Svet je nadošla bujica, postoji li iko ko to može promeniti.
Šala
*U prisutnosti vladara i najmudriji šaljivdžija je nem.
Tajna
*Tajni se tajna dodaje – i to su dveri čudesa. (Lao Ce)
Taština
*U glavi pijana čoveka vrti se tek nakon dve ili tri čaše, a u glavi tašta čoveka vrti se nakon prvog laskanja.
Telo
*Ono što poštujemo i ono čega se bojimo u našem telu. (Lao Ce)
Trojstvo
*Nebo ima svoje godišnje doba, Zemlja svoja blaga, čovek svoju kulturu. To je smisao reči da je čovek kadar da oblikuje trojstvo sa nebom i zemljom. (Hsin Cu)
Tuga
*Današnje vino progutaće sad, za sutrašnju tugu.
Učenjak
*Učenjak koji namerava da ide za istinom, a stidi se svoje siromašne odeće i sirotinjske hrane ne zaslužuje da se s njim govori. (Konfučije)
*Učenjak koji voli životnu udobnost ne vredi da se naziva učenjakom. (Konfučije)
Učenje
*Neću da učim čoveka koji ne želi sam da uči, i neću objašnjavati onom koji sam ne pokušava da sebi razjasni stvari. I ako objasnim jednu četvrtinu, a čoveks e ne potrudi da o njoj razmišlja i da sam izvuče ono što je prećutno sadržano u preostale tričetvrtine, neću ni pokušavati da ga ponovo podučavam. (Konfučije)
*Učenik uči tako što svakoga dana uvećava svoje znanje. Put se osvaja tako što se ponešto izgubi svakog dana, gubitak kad sledi gubitak, na kraju donosi mir.
*Kada se čovek opusti, sve stvari se odvijaju same, svet osvajaju nehajni ljudi, ali ako neprestano pokušavamo da ga osvojimo, svet će izmicati pred nama.
*Ko je ujutro razumeo učenje mudrosti, uveče može zadovoljno umreti. (Liun Ju)
*Onog ko uči s time da obnavlja staro, možemo smatrati učiteljem. (Konfučije)
*Učiti, a ne misliti je glupo, misliti a ne učiti – pogibeljno.
*Učiti je kao uz vodu plivati, za trenutak stani i već te je vratio.
*Ko se posvećuje učenju postaje iz dana u dan veći. (Lao Ce)
*Ukoliko su ljudi utolili glad, imaju odelo i žive spokojno ali im nedostaje dobro učenje, oni su blizu ptica i zveri. (Mencije)
*Nikda ne odbijam da prenesem svoje učenje onom ko mi sam dođe – pa makar mi doneo samo malo suvog mesa. (Konfučije)
*Zar nije veliko zadovoljstvo učiti i ponovo učiti. (Konfučije)
Učitelji
*Čovek koji ponovo prelazi ono što je već naučio i iz toga izvlači neko novo saznanje, zaslužuje da bude učitelj. (Konfučije)
Um
*Um hrani hiljade usta, ali telesna snaga samo jednu osobu.
*Bolje je ostvariti um nego telo. Kada se um ostvari, ne treba brinuti za telo. kad se um i telo sjedine – čovek je slobodan. Šta će mu onda pohvale? (Mumon)
Upornost
*Svakog dana ponesi košaricu zemlje na jedno mesto – sagradićeš planinu. (Konfučije)
Ako se ljudi ne bave istraživanjima, ili ako se bave njima ali nemaju uspeha, neka ne očajavaju i ne zaustavljaju se; ako ljudi ne raspitaju prosvećene ljude za izvesne stvari koje sami neznaju, ili ako i raspitaju ali time ne postaju prosvećeniji neka ne očajavaju; ako ljudi ne razlikuju dobro od zla, ili ako razlikuju ali nemaju jasna pojma o njemu neka ne očajavaju; ako ljudi ne čine dobro ili ako i čine ali ne posvećuju mu svu svoju snagu, neka ne očajavaju; ono što bi drugi učinili odjednom oni će učiniti u deset puta; ono što bi drugi učinili u sto puta oni će učiniti u hiljadu puta. Onaj ko se stvarno bude držao toga pravila da stalno treba činiti napore, ma kakav bio neznalica, postaće neminovno posvećen; ma kako bi slab, neminovno će postati jak, i ma kako bio poročan, neminovno će postati kreposan.
Uspeh
*Postigni, ali se ne razmeći rezultatima.
Postigni ali se ne hvališi rezultatima.
Postigni rezultate, ali ne putem nasilja.
Silu prati gubitak snage.
*Ko ume da želi, uspeva. Dovoljno je biti odlučna srca, tad prepreka nema. (Li Ju)
*Ako si pažnjiv na kraju kao na početku, sprečićeš neuspeh. (Lao Ce)
Uvreda
*Mudar čovek zaboravlja uvrede, kao što nezahvalnik zaboravlja dobročinstvo.
Uznemirenost
*Unutrašnja uznemirenost lišava čoveka refleksije i jasnoće sagledavanja.
Pri svakom stanju svesti nemoguće je delovati sabrano. Treba se primiriti dok se ne uspostavi ravnoteža. Čovek ovo može postići dok ga i samog ne zahvati potres, mada su posledice uništenja već vidljive na onima oko njega.
Ukoliko se na vreme ne povuče, izbeći će grešku. Njegovi prijatelji koji više ne haju za upozorenja će u svom uzbuđenju, sigurno biti nezadovoljni njime.
On ne sme mariti za to.
Vazduh
*Međuprostor između neba i zemlje mehu je nalik. Ispražnjen, on spljošten ne ostaje. Pokrenut, on tek duvati traži. Govori se… govori se beskrajno, bolje je držati se svog središta.
Vera
*Svako na svoj način tumači nebesku muziku.
Veština
*I dragom kamenu potrebna je ruka veštog majstora.
Vino
*Vino opija one koji poslednji dolaze.
Vino na dnu vrča je najbolje.
*Vino ne opije čoveka, nego se čovek opije sam.
*Vino pij iz male boce, učenost iz velike.
*O, ako nebo ne bi ljubilo vina, da li bi ga gojila sunca vrućina? (Li Taj Po)
Vlada
*Vlada treba da bude blaga, a zakon strog.
Vladar
*kada čovek smrću kažnjava umesto da obrazuje, to je tiranija; kada očekuje da neki posao bude završen, a da nije dao predhodno upozorenje, to je gušenje naroda, kada je čovek spor kada daje naređenja, a traži njihovo brzo izvršavanje to je samovolja, davati nekome ono što je zaradio sa škrtarenjem to je sitničavost sitnog službenika.
*Ako vladaru nedostaju etička svojstva koja čine dobrog vođu, ljudi imaju moralno pravo na revoluciju. U tom slučaju, čak ni ubijanje vladara više nije zločin kraljo-ubistva. (Mencije)
*Narod je najvažniji činilac(u državi); duhovi tla i žita su po važnosti drugi,a vladar poslednji. (Mencije)
*Mudri i pametni vladari su takvi ne zato što su sposobni da shvate sve pojave do najsitnijih podrobnosti, već što su shvatili suštinu svih pojava. (Šan Jan)
*Kada mudrac upravlja državom, on je sposoban da drži u svojim rukama svu snagu (naroda) i da je istovremeno obuzda. (Šan Jan)
*Najbolji vladari nisu arogantni. (Lao Ce)
Vladavina
*Da bi se dobro vladalo Državom, treba najpre ustanoviti dobar red u sopstvenoj porodici. (Konfučije)
*Ako ljudi na nižim položajima ne veruju u one iznad sebe, vladati narodom nije moguće. (Konfučije)
*Vladaj nerazmetljivo i usrećićeš narod svoj, vladaj rasipno i unećeš u ljude nemir.
*Vladati ogromnom zemljom isto je što i kuvati sitnu ribu.
Što manje kuvaš sitnu ribu bolja će ispasti. Prema zakonima puta što manje vladaš ljudima, vladavina će biti dugotrajnija.
Voda
*Ničeg nema slabijeg od vode, ipak, kada ona naiđe na stvar čvrstu, ili, otporu, ništa joj odoleti ne može, niti izmeniti njen put.
Volja
*Ništa nije teško, treba samo hteti.
Vrednost
*Blato može dragulj uprljati, ali ga ne može pretvoriti u blato.
Vreme
*Izgubljena unca zlata može se naći, izgubljena unca vremena – nikad.
Vrlina
*Dobroćudan izgled i lepe reči, retko su znak prave vrline. (Konfučije)
*Unutrašnjost se uvek u spoljašnosti ogleda.
*Tri vrline neophodne svim ljudima su mudrost, čovečnost i sila. da ne bi bile jalove one treba da imaju jednu zajedničku osobinu (da su istinite, iskrene). (Konfučije)
*Vrline koje se kupuju uvek skupo staju.
*Čovek koji nema vrlina ne može dugo patiti, ne može se dugo radovati. Moralan čovek nalazi zadovoljstvo u svojoj vrlini. Mudrac smatra vrlinu jedinom nagradom. (Konfučije)
*Priroda nam je dala po dva oka i po dva uva, a samo jedan jezik, da bi smo mogli više da slušamo, a manje da govorimo, jer se nikad ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti. (Kung Fu Ce)
*Bolja je časna skromnost, nego sramno blagostanje. (Lao Ce)
*Pobediti loše navike može čovek samo danas a ne sutra. (Konfučije)
*Ko je postojan jednostavan i škrt na rečima, nije daleko od potpune istine. (Konfučije)
*Kazne rađaju snagu, snaga rađa moć, moć rađa veličinu koja uliva strah, veličina koja uliva strah rađa vrlinu. (Šan Jan)
*Onaj ko voli da uči, imaće uskoro vrlinu mudrosti.
Onaj ko čini napore, imaće uskoro vrlinu čovečnosti.
Onaj ko zna pocrveneti, imaće uskoro vrlinu sile. (Konfučije)
*Volim savršenu vrlinu, čiji glas i lice nemaju ničeg zapovedničkog. Kod onoga ko uči narod, ton glasa i izgleda lica su sporedne stvari. Vrlina, laka je kao pero, ali i pero ima izvesnu težinu (Konfučije)
*Poznavati vrlinu, a ne negovati je, prikupljati znanja, a ne produbljivati ih, slušati kako se o Pravdi govori, a ne upražnjavati je, uvideti svoje sopstvene mane, a ne otklanjati ih eto šta me upravo brine. (Konfučije)
*Nebo je učinilo da se u meni rodi snaga vrline. (Konfučije)
Zaborav
*Mudar čovek zaboravlja sve osim svojih grešaka i svojih dobročinitelja.
Zadovoljstva
*Postoje tri vrste korisnih i tri vrste nekorisnih zadovoljstava. Korisna su kada se uživa u lepom redu obreda i muzike, a u društvu velikog broja prijatelja od vrednosti u razgovorima o drugima u čemu su oni najbolji. Škodljiva su zadovoljstva kada se odajemo drskoj raskoši, raspuštenoj dokolici i kada provodimo život u bančenju. (Konfučije)
Zadovoljstvo
*Nema većeg greha od želje za posedovanjem tuđeg, nema gore nesreće od osećanja nezadovoljstva postojećim; niti, pak ima većeh zla od žudnje za gomilanjem bogatsva. Ako se jednom osetiš zadovoljnim, osećaćeš se tako doveka.
Zakon
*Kraljevstvom se može upravljati jedino uz pomoć zakona, ali se bitke dobijaju jedino kada se zakoni prekrše.
*Sa zakonom je kao i s vodenima branama; kad se na jednom mestu probiju, ostalo je bezvrdno.
*Zakon to je izraz ljubavi prema narodu. (Šan Jan)
*Zakon ej ono što je zapisano u knjigama, uspostavljeno u državnim kancelarijama i narodu obznanjeno. (Han Fejn Cu)
Zavist
*Zavist je zrno peska u očima.
Zlo
*Zlo koje se boji da se za njega sazna, zacelo je veliko.
*kad čovek poznaje vlastito zlo, a ne menja se, šteti sam sebi i upropašćava vlastitu ličnost. (Ji Šijung)
*Gde nema prilike nema ni greha. (Lao Ce)
*Kad neko hoće da učini zlo, sve se lako udesi kao da nam i duhovi i bogovi dolaze u pomoć.
Znanje
*Znati da ne znaš najbolje je od svega, misliti da ne znaš, ako stvarno nije tako, najgora je boljka, ali, ako možeš da prepoznaš ovu bolest duha, znači da si na putu ozdravljenja.
*Znanje je blago koje svoga vlasnika svugde prati.
*Znanje koje se svaki dan ne popunjava, svakog dana se gubi.
*Žuto zlato ima svoju cenu, a znaje je neprocenjivo.
*Hteti povećati svoje snanje najveća je lakomost. (Čuang Ce)
*Onaj ko zna ne govori, onaj koji govori ne zna. (Lao Ce)
*Ko zna da ne zna najveći je. (Lao Ce)
*Znati da znaš ono što znaš i da ne znaš ono što ne znaš – eto ti najvećeg znanja. (Lao Ce)
*Ono što ljudi mogu, a da nisu učinili, to je njihova prava moć. Ono što ljudi znaju, a nisu o tome razmišljali, to je njihovo pravo znanje. (Meng Ce)
*Znati šta ne znaš, najviše je postignuće, ne znati šta ne znaš bolest je. (Lao Ce)
Žalost
*Žalost treba da dovede do tuge, ali ne više od toga. (Ziju – Konfučijev učenik)
Želja
*Pohlepna želja je najveći izvor bola. (Fo Ho Šing)
Žena
*Ženin duh je kao živa, a srce kao od voska.
*Ženu treba slušati ali joj ne treba verovati.
*Najlepše ptice nalaze se u kavezu.
*Lepa žena u kući neprijateljica je svih ružnih.
*lepa žena koja se udala za ružnog muškarca nalik je na sveži cvet za magarećim uvom.
*Ženina vrlina nije duboka, zato joj je srdžba bezgranična.
*Kad ti žena govori smej se i ne slušaj.
*Kao što ruža čezne za suncem, tako žena čezne za ljubavlju. (Li Taj Po)
Život
*Život čovekov između neba i zemlje prolazi kao skok bela ždrebca, što preskače šanac: jedan bljesak i sve je svršeno. (Čuang Ce)
*U životu se treba čuvati triju stvari: u mladosti pohote, u zrelom dobu – bitke, a u starosti – lakomosti. (Konfučije)
*Izaći u život znači ući u smrt. (Lao Ce)
*Život razočarava kao san. Zašto dakle da se osvrćemo unazad? (Li Taj Po)
*Onaj ko traži da mu se produži život treba najpre to i da zasluži.
*Koja je razlika između takozvanog dugog i kratkog života?
To je konačno, samo trenutak u beskraju vremena.
Život i smrt
*Onaj ko juri za životom, nalazi smrt; od Trinaest tačaka sastoji se naše telo, od trinaest tačaka sastoji se i naš leš, trinaest je stanica koje čovek prođe na putu od života do smrti. zašto je tako?
To je zato što ljudi životu poklanjaju isuviše veliku pažnju.
*Kao što se priča, čovek koji najbolje na svetu zna da živi u miru nikada neće tigra ili bufala sresti; u ratu, oružje dotaći neće.
na njemu nema mesta za tigrove kandže, niti za bufalov rog, njega vojnik ne može probosti svojim mačem, a zašto?
U njemu nema mesta za smrt. (Lao Ce)
--------------------
Raj ili pakao /humor/
http://www.magicus.info/hr/magicus/tekst.php?id=68996
-------------------
lp, boro
Post je objavljen 06.10.2011. u 08:20 sati.