S vremena na vrijeme dođe u moj život (a i svake druge žene koju znam) period neizdržive želje i potrebe za šopingom!
Sreća pa si povremeno mogu priuštit par sitnica, odjevnih predmeta, cipela ili slično( torbe, šminka i parfem su mi nekako na vrhu piramide) pa tu svoju potrebu bez prevelike financijske panike i riješim ( to bi bilo sad za diskusiju, ali recimo da je pod kolikom tolikom kontrolom).
Međutim ono što se nameće kao pitanje je šta to riješava šoping, koje se to stvari nadoknađuju s tim što imamo novu torbu, cipele, novu sitnicu koja nam plijeni pažnju ne dulje od kojeg tjedna...mjeseca....pa onda opet sve iznova....što to nama ženama (ima tu naravno i muškaraca koji "otkidaju" na krpice) znači u životu...što nam to govori o nama samima...?
Jesmo li plitke( pa nas tako neka stvar ispunjava)....egoistične(pa nam materijalne stvari pokazuju koliko vrijedimo)....tašte(pa nam nova torba bolja od tuđe daje na važnosti)....ili nešto treće? Jer stvarno, koliko puta smo se susrele s tim da nam to možda i nije bilo potrebno...da nemamo sad kamo to obući...da nam zapravo ne paše...da imamo nešto slično već u ormaru...i slične stvari koje si ponekad ipak priznamo....koliko puta smo se zaletile u grozničavoj euforičnoj potrebi da predmet naših želja napokon bude naš!
Ali eto, to rado ponovimo opet i opet i opet(sukladno mogućnostima).
A kad smo već kod mogućnosti, ne možemo se ne prisjetiti i svih onih koji možda takvo nešto ni ne sanjaju da bi mogli, jer je naprosto njihova egzistencija ugrožena, koji spajaju kraj s krajem i takve stvari koje ja sad pišem im nisu ni na kraju pameti. Naravno da je to ono što i daje na težini, odnosno "gluposti" ovakvog lagodnog šopingiranja, i da je to glavni razlog mog pitanja....što je ta "neizdrživa" potreba za novom krpicom? Je li to stvarno neko psihološko riješenje( kratkoročno doduše) nekih naših frustacija, je li to neki ispušni ventil, neka okupacija misli lijepim novim stvarima kako ne bismo morale misliti na neke druge, teže stvari? Ili je to jednostavno razonoda( ponekad skupa), čak hobi, način na koji se zabavljamo i opuštamo....je li to samo uludo potrošeno vrijeme( i novac) bez nekih dubljih značenja?
Nisam baš došla do odgovora.... mislim da je to, kao i puno stvari u našim životima, jednostavno kombinacija svega toga, jednostavno nešto što mi žene radimo, nešto što nam pričinja zadovoljstvo i (sve dok je kontrolirano) nešto što ne treba posebno analizirati jer se ionako neće promijeniti (osim zbog nekih problema naravno) i jer je to naprosto tako u ženskom svijetu....
Pa kad je to tako....uživajmo....budimo zahvalene na svakoj prilici da si nešto priuštimo, da si ispunimo neku malu željicu...budimo svjesne ograničenja i naprosto uzmimo ponekad sebi za pravo da se razmazimo, da si udobrovoljimo dan, da si budemo na prvom mjestu i nekom malom novom stvarčicom uljepšamo živote (a ako smo mi sretne, dokazano je da će biti i ljudi oko nas, barem nakratko...).
Nema ponekad ništa bolje nego sa dragom prijateljicom( ili više njih), bez požurivanja i stresa, razgledavati što se nudi....šetati...prebirati...kombinirati...diskutirati...smijati se...pa malo odmoriti uz kavicu....i onda još malo isprobavati.....i ( šta ćemo kad je tako dobro!) naprosto šopingirati!
A tek sniženja!!!
Post je objavljen 04.10.2011. u 19:31 sati.