Marketing
Crnogorski zlatni perun - pokušaj stvaranja prvog crnogorskog novca
Marta mjeseca 1851. godine, Crnogorski genije Petar II Petrović Njegoš započe razgovor u gradu Napulju sa baronom Karlom Rotšildom (Rothschild) - koji je bijo šef trgovačke kuće Rošild - da li se kuje novac na Cetinju... i na pitanje barona: “Zašto ne kujete novce u Crnoj Gori”... Njegoš mu reče: “Kad bi se moglo od kamenja kovati, ja bih ih odavno počeo kovati...”
Ipak, crnogorski genije; pjesnik, vladar i vladika neupoznavajući svoju pratnju koja je sa njime bitisala u gradu Napulju - započe i ostvari svoju misao o kovanju prvog crnogorskog novca.
Nedoživlje genije da svoj... naš crnogorski Zlatni Perun stavi u svoju-našu crnogorsku kasu koja je bila spremna - no ipak istina ne bi bila istina da i moja malenkost ne dođe do mjerodavnih fakata koji pomalo “čudno” pričaju jednu vjerodostojnu i istinitu priču vjerodostojnih dokaza koji bi trebali da budu mjerilo mnogih crnogorskijeh istina.
Fakat je da je čudno i skoro nevjerovatno, da se o Njegoševom planu za kovanje zlatnog novca (zlatni perun) - nije znalo sve do 1896.godine... do dana kada je tek slučajno se saznalo... jer dr. Lazo Tomanović u svojoj monografiji o Njegošu daje iza teksta ovaj dodatak:
“Kada je ovaj potonji tabak papira već bijo složen i prelomljen, našla se u biljardi škrinjica sa natpisom: A bordo brig Uredan Sig-r Marko Gopcevich Londra - i u šrkinjici kalup od čelika, po kom je s jedne strane u lavoro(vo)m vijencu izrezan natpis: Zlatni Perun, 2 talira, a iznad natpisa iz stisnute ruke strijele u dva pravca sijevaju; na drugoj strani natpis: Crna Gora 1851 ,a oko natpisa zmija (ouroboros). Radnja je vrlo fina...”
Izlazući dalje mišljenje dr. Tomanović, da godina na kalupu svjedoči o tome, da je Njegoš započeo misao o kovanju crnogorskog novca (1851) baveći se u Napulju, đe je opcijo sa lordovima ingleskijem i sa baronom Ro(t)šildom i dr. Tomanović dalje nastavlja: “Đe je ovaj kalup napravljen (izrađen), ne znamo,ali znamo da je Marko Gopčević bijo bankar u Londonu.”
Okolnost, što je ovijem putem kalup bijo poslan a ne preko pošte, tumači nam tajnost, u kojoj Petar II Njegoš držao ovu misao, te o njoj nema niđe traga po pismenim dokumentima.
“Poštovani,
poštujući viđenje starog artifakta dr. Tomanovića (1896); …poštujući Steva L. Lopičića koji (1947) donese na viđenje otisak u crvenom vosku Zlatnog Peruna... poštujući ideju Rista J. Dragićevića povodom 150-te godišnjice Gorskog Vijenca (1847-1997), da se s direktorom Njegoševog muzeja Pavlom Đonovicem, Zlatarom Majdanpek i Plavljankom iz Beograda iskuje Njegošev novac iz crvenog voska uz inicijativu pripreme za kovanje i realizaciju koju je izvršijo ing. Frano Vicković i uz umjetničko rješenje u gipsu koje je izradijo akademski slikar Dragiša Andrić, pomalo mi je neshvatljivo kao crnogorskom čeljadetu (zanatliji) zašto niko (od onih) koji su se ćerali i unovčavali veliko ime Crne Gore ne upustiše u jedan časni istraživački rad đe su orginali (alati) za iskivanje Zlatnog Peruna kojima se gubi trag (1916) prilikom Austrougarske okupacije nezavisne države Crne Gore.”
Autor: Zoran B. Zeković
Izvor: dio članka “Crnogorski ouroboros - simbol Zlatnog Peruna”, www.montenegro-canada.com
“Poštovani,
pročitao sam vrlo nadahnuti tekst g-dina Zorana B. Zekovića pod nazivom Crnogorski ouroboros - simbol zlatnog peruna napisanog na Vašem Web site-u 28 sep. 2008. godine.
U tekstu se spominjemo Ing. Frano Vicković, inicijator pripreme za kovanje i realizaciju zlatnika i ja, kao autor umetnickog rešenja u gipsu od kojih su rađeni alati za kovanje Zlatnog Peruna.
Možda će za neke Vaše čitaoce biti interesantno da saznaju nešto više o tome ko je bio Ing. Frano Vicković i kako je realizovana njegova ideja da se iskuje Zlatni Perun na osnovu jedinog traga koji je ostao od prvobitne zamisli velikog Petra II Petrovica Njegoša.
Najme, ovih zlatnika ne bi bilo da nije bilo g-dina Vickovića, rođenog BARANINA, a koji je nažalost preminuo ove godine. G-din Vicković je veliki deo svog života posvetio tehnologiji kovanja prigodnog zlatnog i srebrnog novca. On je stvorio kovnicu u Majdanpeku. On je bio idejni tvorac u realizaciji ne samo Zlatnog Peruna, već i serije Zlatnog i Srebrnog Perpera. Po njegovoj ideji je rađen zlatni i srebrni novac izdat povodom Mediteranskih igara u Splitu 1979 g. On je najzaslužniji za kovanje zlatnog i srebrnog novca izdatog povodom Zimskih Olimpijskih igara u Sarajevu 1984 g., srebrnog novca izdatog povodom XVII Svetskog prvenstva u kajaku i kanuu na mirnim vodama održanog u Beogradu 1982. g., prigodnog zlatnika izdatog povodom VII Samita nesvrstanih zemalja u Delhiju 1983. g. i mnogih drugih izdanja zlatnog i srebrnog prigodnog novca, medaljona, plaketa.
Sa g-din. Franom Vickovićem učestvovao sam u svim ovim aktivnostima, a saradnja sa tim velikim čovekom za mene je bila velika čast, ali i zadovoljstvo. Još jednom veliko hvala, Ing. Frani Vickoviću.
Ideju o kovanju Zlatnog Peruna, kao seriji Perpera dugo je nosio u sebi. I nije bilo nimalo lako realizovati tu ideju, a kada su se stvorile pozitivne okolnosti da se ta ideja i ostvari, otišli smo na Cetinje u Njegošev muzej, gde smo zahvaljujući ljubaznim domaćinima snimili - fotografisali otiske u crvenom pečatnom vosku urađenih sa originalnih alata, kao što je to g-din. Zeković već napisao.
Na osnovu fotografija napravio sam pripremne crteže, a potom gipsane modele 6 puta veće od originala. Ovi gipsani modeli poslužili su da se od njih naprave bronzani odlivci koji su poslužili kao etaloni za mašinsko reduciranje na originalnu veličinu u čeliku. Kasnijim tehnološkim postupcima dobili su se konačni alati za kovanje.
Seriju Zlatnog i Srebrnog Peruna radili smo sličnom metodom, samo ovog puta snimili smo jedan originalni otkivak koji se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu, a na osnovu tog apoena uradili celu seriju - ukupno tri zlatnika i četiri srebrnjaka.
Nažalost, ja ne posedujem Zlatni Perun. Ostali su mi samo gipsani modeli, a za uspomenu dobio sam samo Certifikat Peruna. Zato mi je bilo veliko zadovoljstvo, a zahvaljujuci g-dinu Zekoviću, da ga na Vašem Web site vidim u izvanrednoj reprodukciji.
S poštovanjem
Akad. grafičar Dragiša Andrić, Hampstead, Quebec, Canada
Autor: Dragiša Andrić
Izvor: dio članka “Povodom teksta o Zlatnom Perunu - pismo iz Kvebeka, Kanada”, www.montenegro-canada.com
Ključne riječi: kovani novac, kovanice, Crna Gora, zlatni perun, Petar II Petrović Njegoš
Keywords: coins, Montenegro, golden perun, Petar II Petrovic Njegos
English title: Montenegrin Golden Perun Coin
Post je objavljen 06.09.2011. u 12:53 sati.