Marketing
RUPICE
Prije nekoliko dana sidila sam sa prijateljicom na rivi, čakulale smo, malo šetuckale okolo.
I kaže ona meni:
- Znaš, gledam one tvoje slike i moran priznat da se zamislim di si to uspila vidit?
- Ha ha…. Da te utješim dikod ni sama neznan di san nešto ulovila. Da ne govorin kako me jedan čovječuljak stalno proganja. Znala san da sam ga negdi stalno viđala ali nikako se sitit di.
Nema tome dugo susid mi je malo privrtija fotoaparat i kaže:
- Bila si u Šibeniku?
- Pa i nisan odavno.
- Odakle ti onda ove glave?
- Aaaa too. Zvonik Svetog Mihovila!
- Nikad nisan iša za tin.
Da, ponekad nam je puno toga isprid nosa a ne vidimo. Zamišljeno i najčešće zabrinuto prolazimo kaletama. Uz tešku svakodnevnicu, probleme, jednostavno se ne obazirmo na ono oko nas.
Ne znam, meni baš to zvirkanje, gledanje i držanje fotoaparata u ruci pomaže da mi vrime malo brže prođe, da ne mislim baš na svaku.
U prolascima kroz grad često podignem pogled i poviše prozora uočila sam ove kamene konzolice s rupama. Ponekad bi se zapitala koja im je bila svrha.
Nedavno, tražeći nekakve podatke po bespućima interneta, sasvim slučajno naišla sam na odgovor.
Kamene konzolice, prstenovi služile su da se kroz njih provuče drveni štap i da se na njega razapne platno koje je štitilo od sunca.
Post je objavljen 28.09.2011. u 14:36 sati.