Pregled posta

* Igraj igraj, stisni stisni!

Ne, stvarno, jeste ikad živjeli s nogometašem?
Ili bar spavali s njim.
Hoćeš nećeš, moraš se razumit u nogomet.
Em što je nogomet svako malo na TeVeju, em što oni pravi cili život utroše u naganjanje baluna, treniranje, pa trenerski posa.
Muka Isusova. Uvik su pod nekim pritiskom. Nema veze što je liga ŽNJ, pritisak je isti, razočaranje isto, sreća ista, samo lova nije.
Al et' valjda te gušte niko ne more platit, pa uglavnom i ne plaća. Bar u ovim gnj, žnj, frlj, ligama.
Ali zato doma dobijete zaljubljenika, koji i u snu trči, skače, prokida nogom i viče.
Nekad me totalno pripadne.
Evo, recimo, nakon one utakmice Dinamo-Real, probudi me vika.
"Maaaakni Samira! Trčiiii, pokrij Ronalda, poookrij!"
Trznem se, a ledeni me znoj oblija.
Šta ako mi je Jurčić u krevetu? Ili nedajbože Mamić?
Nagnem se da provjerim, i odahnem. Moj bilmez ! Trza nogama, dobaciva savjete

I onda jednom rekoh sebi.
Šteta tu silnu energiju utrošit na voleje po mojim gležnjevima, ajmo se mi ubacit u igru pa da vidimo rezultat.
Barem sam ja dobra u škaricama.

Uđem u krevet.
Taman ovaj viče "Proće te, proće te, drži ga!"
E rekoh neš majci proć dok je moje ekipe.
Uvodim novog igrača u igru!
Prvo zagrijavanje, naravno. Malo gore, malo dolje, da se malo oznoji. Ne može mi onako mlitav u igru.
Dok ga zagrijavam, prišapnem mu par savjeta, direktno jezikom, da se bolje prilagodi terenu.
Kad je očvrsa, ubacim u igru. Broj 18!
Trava je vlažna, temperatura 20 stupnjeva, teren malo džombast. Uvjeti za igru, idealni!
Publike ko u HNL-u... nula.

"Nastavi igru, uđi u 16!" bulazni ovaj moj.
Dobar savjet pomislim, i ukližem u šesnaesterac, direktno ispod igrača.
Uklizala prsimice. 18 priko mene. Naguravanje oko branki. Stani, to je gol auuuu-t jebenti sve, zavapim.
Prekid.
Spustim se niže do napadača i unesem mu se u facu.
Svašta sam mu izgovorila, izbeljila se. Pljucnula.
"Pazi isprid tebe, isprid tebe, uvati balun!"
A dobro. Dohvatim balun pa počnem driblat dvojicu ispod 18-ke.
"Daj mu, dodaj mu balun" vodi utakmicu ovaj moj.
Nema zime, kužim spiku.
Namistim se u povoljan položaj, okrenem 18-ku na dupe, lijevo desno, oko njega.
Izmutim ga balunima, prokliza mi kroz sredinu!
Odjednom se izmakne i nađe mi se u zaleđu!
Uvatija me u raskoraku, na kolinima.
Gol!!!
Zabija je. Sav u zanosu zabija još par puta, iako se računa ka jedan, nije to košarka.
Osim toga, zaleđe je, ali sudac ništa ne svira.
"Eto ti na!" krklja ovaj, vidim udrila mu slava u glavu. Pa tražim da se utakmica nastavi.
Razmještam igrače u bolji položaj.
Posegnem rukom, kad se odjednom izdreči "Indirekt!" .. benti, je stvarno, ruka.
Namistim živi zid, golman mi nabubrija od muke između raširenih branki.
18 se namišta, uzima zalet i.......... gol!!!
Opet slavi, pleše sambu, miga kukovima, ni Roger Milla mu nije ravan.
Dvojica plešu i lupkaju po korner zastavici.
Golman samo što mi ne prsne. Vidim napuniće nas.
Predajem se.
"Sudaaac jebentiii sviii raaaj kr aaaahaaaa aaaaaj!"

***Pravi ljubitelji nogometa neka mi ne zamjere.
Malo sam pomišala ekipe, al sam se držala osnovnih pravila igre.
Nogomet se i tako igra zbog golova.
Kao i obično kod ekipe koja popuši, jedini izgovor mi je - Bili su čvršća ekipa!





Post je objavljen 30.09.2011. u 17:44 sati.