Marketing
I u dobru i u zlu ...
Već san nikidan napisa, na 2. 9. kad i je bila prava godišnjica braka moji penzići. ) ... ali onda nismo bili u mogućnosti svi to obilježit kako Bog zapovida. 
Dunkve, Zlato mamino je još bilo priko sedan mora ... pa smo malo sačekali da se vrati, da ekipa bude kompletna. Datum je bija jučerašnji, nedilja, oko druge mise.
Crikva je bila pun dice, jerbo je ovo bija i blagoslov dice za početak školske godine. Nemojte mi zamirit ako san koje slovo i falija, jer, moran priznat, baš se i ne koristin ovin izrazima. Mea Culpa! Spasi me ovo malo latinskoga ča san ga pokupija “u prolazu”.
Polako smo se skupili, uključujuć i one najstarije u familiji ...
teta Milena (88)
... zauzeli smo svoj mista u prvome redu, ka pravi mladenci i njiova familija. Samo ča smo zanamisto kumova bili mi dica, neviste i unučad.
Don Emanuel nas je sačeka na ulazu, a ja san ga onako, obzirno, pita da je li ja smin ulist u crikvu, straj me je bilo da se krov ne profunda. I naravno, pita san za dozvolu da mogu slikavat. Nakon njegovoga odobrenja san lagano uliza u crikvu i mašija se fotoaparata ....
... da bi ovjekovječija ovi, ipak, nesvakidašnji događaj. I za našu familiju, a i za selo. Nije baš da se svake nedilje slavi zlatni pir. Kako san slikava okolo, nisan moga ne primjetit jednu zastavu koja se smistila stidljivo, u kantuniću kraj oltara ...
... bandiru jednoga krepkoga, za koji dan, četrdesetogodišnjaka ... DVD Mladost. Nakon redovnoga dila mise, blagoslova dice i pričesti, moji penzići stupaju na scenu. Na našu molbu, velečasnome don Emanuelu je da ruke i naš prijatelj, fra Ante, koji je isto nikidan proslavija svoju zlatnu misu, pa su nji dvoje skupa, ča se ono reče, za ručicu, vodili Slobodnu i Dinka kroz sam obred obnove zavita. Naravno, sve je to pratila i moja Vinkica, a neko je mora dodat i vere u ključnome momentu.
Nakon završetka, i čestitke velečasnoga, crkvon se prolomija i gromoglasni pljesak odobravanja. Nije ni meni bilo baš svejedno, a mogu zamislit koliko mi je bilo srce ocu i materi kad su to čuli.
Zamolij san prijtelja Krešu da nas slika, da i ja buden n kojoj slici ...
... a ono vanka je već bilo lakše. Samo je potrajalo dokle san ih sve uspija skupit u kadar. Jedna slika za uspomenu i dugo sićanje ...
Nakon tega smo se svi lagano uputili u “Baletnu školu”, nakon ča smo u crikvi okripili dušu, tribalo je malo okripit i tilo.
I nisi se ni okrenija, već je doletilo četri ure pozapodne. Završilo je još jedno naše ugodno obiteljsko druženje, sa nezaboravnin povodon.
Zdravi i veseli bili! 
Post je objavljen 19.09.2011. u 10:12 sati.