Marketing
gola kritika do kosti
__________________________________________________________________________________________________________________________________________
I
u srednjoj smo školi putujući vlakom u Sarajevo proveli noć u kupeima...
srednjoškolci zagrljeni, ispremiješani, naslonjeni jedni na druge.
moja mi je tadašnja razredna simpatija,
(i pitam se... kada je i na kojim slijepim kolosjecima ostala stajati ta riječ?)
koja je onaj dio noći koji već pripada jutru
provela klimave glave nestabilno oslonjene na moje šiljato rame,
kasnije rekla:
- ti imaš najkoščatije kosti na svijetu.
II
zimus sam napisala...
sljedeću bajku neću graditi više od svoga rebra.
tko želi u bajku neka donese vlastito.
o drugim kostima nisam imala tako čvrsto okoštanih stavova.
a onda sam jučer nabasala na ovo...
Svaki put kad pročitam Ponos i predrasude,
poželim je iskopati i opaliti je po glavi s njenom bedrenom kosti.
... rekao je Mark Twain o Jane Austen.
i razgalilo me to, jako...
iz barem dva razloga koja jesenas neću reći.
ali ću reći ovo...
jednom kad ispričam sve svoje priče,
jednom kad se napišem do kraja krajeva...
do razgolićenih bedara...
jednom kad više "nema dalje", jer sam se ogolila posve... sve do kostiju,
- ne dam niti jednu od njih.
p.s.
uskoro ću svojim slovima/kostima,
baš zato jer ću hodati drugom trasom pruge,
ne... jer ću čak lebdjeti visoko iznad zemlje,
a ona biti gola i bosa...
nekome nagaziti na žulj. jako.
toliko jako da moje prijateljice brinu kako će sve završiti.
otpisala sam:
- baš me briga. ne želim razmišljati o tome...
do ovoga mi je stalo najviše na svijetu.
dok sam čitala odgovor:
- razumijem... za to se isplati i malo krvi proliti.
pa i život položiti. :)
pomislila sam:
- zbilja me baš briga. ja imam najkoščatije kosti na svijetu.
i ne dam više niti jednu.
a tko jesenas hoće u moju bajku...
neka se ovaj put nacrta s kompletiranim vlastitim kosturom.
ja ću ga onda nježno pomilovati po bedru...
tessa k
Post je objavljen 16.09.2011. u 11:09 sati.