Pregled posta

Knock-Knock paraziti

Paraziti dolaze u razlicitim oblicima, mogu biti razlicitog podrijetla: virusnog, bakterijskog, zivotinjskog i ljudskog, a jedno je sigurno -iritantni su i koriste druge, sposobnije jedinke da prezive .

Primjerak jednog ljudskog parazita nedavno se doselio u moj stan u obliku debele, hipohondricne francuskinje kojoij bi tako rado osamarila dvi trisketine da joj pukne onaj ruzicasti balon u kojem lebdi i padne napokon na zemlju s normalnim ljudima.

Ukratko, Mylene se u Dublin doselila prije nekih 5 dana radi Erasumsa preko kojeg ce odstudirat godinu Engleskoga na UCD-u. Prva dva dana njen dugogodisnji decko je bio s njom. On se vratio u zemlju sira i sampanjca ona nije prestala tuliti od tada, a od tada i ja nemam mira u vlastitom stanu.

Dosla sam doma neku vecer, jedva cekajuci da se bacim u krevet i odmorim napokon. Zadnjih dana radim ko crnac jer je jedna kolegica na bolovanju, druga na praznicima, treca u bolnici s plucnom infekcijom. Dizem se u 5 uri svako jutro kako bi stigla na vlak i jedino sto zelim je naspavat se kad dodjem doma. I tako neku vecer produzim ja drito u svoju sobu, padnem na krevet kjo mrtvo tilo, i evo ti nje na vratima: Knock-Knock.
Aaaa?? uspijem nekako ispustit iz sebe onako priguseno kusinom. Ona, nepozvana, udje u sobu i uvati mi pricat koliko je usamljena, koliko joj fale roditelji, baba, sestra, macka, decko, strina, susjeda stricevog zeta Jean-jaqouesa... U p.m!!!

I sta ja sad tu mogu...rekoh, aj normalno je to prvih par dana, ubrzo ces se naviknuti i stvorit neka nova poznanstva (kenjim ja tu na veliko...mene nostalgija nije pukla ni na minut. Tu je face, tu je mail, tu je skype ako se ocu s kim cuti, zivim sritno i slobodno - barem jesam dok se ona nije uselila). I sto ona u tom trenutku napravi - udari u plac! kako ce ona bez svog (kako li joj se vec decko zove), jer nisu se rastavljali zadnjih 6 godina

Khm, sta ja na to mogu odgovoriti, moj rekord je 3 miseca, kakvih sest godina...nista, gledam je ona tuli, oci mi se sklapaju, jos uvik sam na krevetu, a ona zasila na fotelju u mojoj sobi i prica mi povijest nastanka njene sestogodisnje veze...Mylene, Umorna san, spava mi se, digla san se u 5 uri pokusavan joj objasnit da je vrime da napusti sobu...ne ferma ona to i nastavlja. Odjednom se trgne i kaze da zna sto ce joj pomoci - Palacinke!
Aj super kazem ja njoj aj ti tamo u kuzinu i pravi palacinke, ja cu zakrmiti. No, No, No veli ona, MI cemo pravit palacinke. Bacim pogled na sat 23:30. Zenooo... Kakve palacinke u ovu uru, pusti me da spavam. Ona opet uvati tulit, da ona ne moze bit sama, da ju je strah svega, da triba nekoga za razgovor.

Aj brate prestani tulit i ajmo radit te jebene palacinke. I sidin ja tako u kuzini, ona muti. Ubacila je salicu od 4 deca secera u ona jaja i brasno i prica mi o kulinarskoj tradiciji tamo neke pripizdine iz koje je dosla. Ja upalim laptop cisto da bacim pogled na mail. Ona upali svoj i kaze mi kako mi mora pokazati fotografije tog njenog grada i kako ona u slobodno vrime fotografira. Uzdise nad svakom fotkom objasnjavajuci di je i kako je nastala, pitajuci me da li mi se svidja i zar nije njen rodni grad predivan. Pogledan te fotke, brate, moj bi pas to bolje uslika livom, straznjom sapom..Brat mi je fotograf, a imam i oci pa znam pripoznat sto valja, a sto ne valja. Ne samo to, vec su i detalji tako dosadni, cvit pcela, cvit pcela, grad, cvit, pcela.. fotkani na tako nemastovit nacin. A grad koji ona tako hvali djeluje tako dosadno i bezvezno. Aj os vidit moj grad pitan je, i skoro da san pocela googlati, kad ona veli da mora dovrsit palacinke. Pljus, ka pilas me tu uru vrimena sa jebenim stablima i cvicem, al moje slike ne bi gledala. Aj dobro..nije da me briga, al ono...

Ona muti, a meni frendica uleti na skype...pricamo mi tako po naski, nismo se cule ima tjedan dana. taman od kad je rezervirala kartu da doleti vamo. Ova debela sere da pricamo po engleski jer ona ne kuzi. mi je ne fermamo, ona se onda ubaci u razgovor i melje nesto po svome, nikako da nas pusti na miru. smjesa za palacinke stoji kraj stednjaka, na satu je 01:30.

rekoh da odoh u sobu zapalit, a ona mi veli da je ne ostavljam samu. Rekoh joj da nije sama da ima palacinke. I nastavljam ja svoj razgovor sa frendicom na skypeu, zapalin duvan, kad ova kuca na vrata i objasnjava recepturu za palacinke koju je njoj otkrila baba. Istodobno mase rukom, negodovajuci kako joj duvani smrde. Kazem joj da izadje iz sobe ako joj smeta jer ja u svojoj sobi pusim i pusit cu.

Martina me gleda u cudu, veli ko je ova biljka. Kazem to nam je nova cimerica, ne brini upoznat ces je za 20 dana. Kad eto ti opet Knock- Knock ulazi ona u sobu s palacinkom. Ja sad sidim na sofi ona sidne na krevet. Martina se odjavi sa neta kaze da nema zivaca za nju. Idem onu palacinku dok me ova pokusava natirat da izgovorim "palacinka" na francuskom. Zatim upali laptop i pocne mi pustat francuske sansone, u 02:40 koliko je bilo na satu. Slazem joj da je palacinka bila super ( cudi me da nisam dobila dijabetes na licu mista koliko je cukra unutra bilo).

Kazem joj da moran ic leci jer se dizem rano ujutro. Ona ode ka oprat sudje. Ja vec lagano zakrmila, oci mi pulsiraju od umora, glava boli, ne razmisljam racionalno. Nakon po ure Knock-Knock eto ti nje nazad. Staaa jee!? Donese mi u sobu E-Book il kako li se vec zove ona naprava. sidne na krevet di lezin i kaze kako mi mora pokazat svoju kolekciju knjiga. I sidi tako i cita: Carobnjak iz Oza, Guliverova putovanja, Cvijetovi zla...Stani, kazem joj. Koliko knjiga ima u toj stvari?? Ponosno izjavi kako ima kolekciju od 2000 knjiga. I sta 's mi sad procitat naslove svih dvi iljade knjiga ovde u ovu uru dok pokusavan zaspati. Ona me pogleda uvridjeno. Zar ne volis knjige?? Sto zar ne volim knjige, osvrni se po sobi vidi koliko ih iman. Knjige nemaju veze s ovim. Ocu spaaaavaatiii. Ah, da razumijem, vjerojatno si umorna. i Napokon u 3 ipo ujutro ona se odgega ca iz moje sobe. I ostavi me na miru.

Dan drugi: Vratim se s posla, krepana nakon neprospavane noci. Zali mi kako mora kupit spizu, plahte i slicne kucne potrepsitne a da ne zna di. Ka prvi je put u Dublinu i to. Rekoh aj odvest cu te do ducana pa kasnije ces sama znat put. Odemo mi u ducan. Ja jedva nosim hrpu robe u mojim rukama ona gleda onu posteljinu i udari u plac u srid ducana. Koji ti je k.. sad??
Nostalgija...fale mi ti ti ti i ti...i sad ih ona tamo nabraja. Pa koji si k.. dosla sama u drugu drzavu ako nisi spremna za to. mogla si lipo ostat u svom gradu i ne j... mene u zdrav mozak u srid shopping centra. Ona samo tuli i dalje. sad ja pokusan onako trezveno objasnit joj da triba to sve gledat iz druge perspektive jer ipak ce to biti predivno zivotno iskustvo, usavrsit ce jezik i steci nove prijatelje. Tuli i dalje.

Kazem joj da bi tribale izac van na cugu veceras da se malo opusti. Odgovori mi da ne pije, i da ne izlazi vani jer ima fobiju od nepoznatih ljudi, ne voli komunicirat s njima i ne voli guzve. Koji k..onda volis. Kuvati i citati...a vidi se po tebi da kuvat volis pomislim, a ni poist ti ne pada tesko . Vracamo se nazad doma, ona zali po putu da joj je tesko hodat, da usporim. Taman smo 200 m prosle od ducana. Ka umorna je i ima problema s kicmom i astmu isto i fobiju od ljudi i pije antidepresive i ne more spavat od buke po noci. aj dobro, usporim ja. Sretnem frenda, zove me na cugu, reko ajmo, ona da nece da mora doma na skype. Rekoh aj onda dobro vidimo se kasnije. Ona u zaljku da sto cu je ostavit tamo? Od stana smo bile udaljenje dijagonalno 4 ipo min setnje!! Ne ona ne zeli sama doma. Ja i frend je otpratimo unatoc mom negodovanju, lagano zaroska kisa i ja usput skinem starke i navucem timberlandice i izadjem van. Vracam se oko 9 navecer doma i produzim u sobu. kad eto ti opet Knock-Knock. Babs, is that you??
A ne, Kung-fu Panda je...
Zasto mi nisi rekla da si izasla. Kad sam shvatila da sam sama uhvatila me panika.
Molim te da mi od sad kazes kad izadjes negdi i kad se vratis da se mogu psihicki pripremiti na to.
E sad je vec bilo previse. Posaljen je u 3pm na 4 razlicita jezika i kazem joj da ja ne dadiljam nikog a pogotovo ne 25godisnju francuskinju bez imalo inicijative i karaktera i da ako joj ne pase ovde moze slobodno iseliti i ustediti muke obima. Otisla je u svoju sobu tuliti po ko zna koji put.

Zadnja dva dana ako kuca ne odgovaram. Zakljucam sobu i svoj svit a ona neka laje isprid.


Post je objavljen 08.09.2011. u 11:06 sati.