Oprošta noćas srce tebi sve
gorke reči ispaljene ostrice noža na meko moje tkivo
poglede ubice okovane zapetim kapilarima
prosipanje leda na moju vrelu krv
za sve zatrpano u tišini...
Opraštam ti za sve lepo
koje se neće ponoviti
za trenutke iskrenosti
koja ne poznaje krajnost
za bacanje šećera pre
napuštanja brodova
za zdravo za gotovo
za neposledičnu naivnost
za brzopletu požudu
Oprostiću ti za zaboravljene reči
Za osmeh i tužno lice
Oprostiću umor, kukavičluk, nemar
Oprostiću ti sva mimoilaženja
Oprošta noćas srce sebi...
Post je objavljen 07.09.2011. u 22:07 sati.