Jednog lijepog dana, razgovaraju redatelj i producent:
-Ej, znaš šta, mislio sam napravit jedan onako, pravi cool zeitgeist film.
-O čemu?
-O ničemu.
-Kako o ničemu, jadan ne bio? Vi europski režiseri samo i znate radit filmove o ničemu i nikome! Evo, glavni lik ti se može zvat Nobody!
-E čovječe fakat… e pa super ti je to ideja, čovječe! I za naslov... Mr Nobody, tako će se film zvat!
-Pa kako ne kontaš da te zajebavam? Al' dobro, ajde… reci mi nešto još šta si mislio unutra stavit.
-Pa ono, mislio sam natrpat sve što je zeitgeist i cool.
- ---
-Pa onako, postmoderno, spotovski snimit, svašta da ima, da se spominju, ono, teorija kaosa, teorija superstruna, teorija mreža, teorija velikog praska, nekako da bude o svemu tome, a opet o ničemu.
-Jel će bit možda i koja teorija zavjere?
-Ma ne, to bi više bilo onako psihološki…
-Ma zajebavam te opet, ajde, samo ti pričaj.
-Šta sam mislio još unutra natandrčit… aha, butterfly effect, pa distopija u budućnosti, pa onda Schroedingerova mačka…
-Ajme meni, opet ta mačka, da vas jebla mačka! U zadnjih par godina tri sam filma i serije pogledo gdje ima neke veze ta Schroedingerova mačka, pa koji vam je svima vrag?
-Dobro, dobro, neće bit mačka… Mislim, nećemo je spomenut, ali će cijeli film zapravo bit o tome, znaš, ono, da različite mogućnosti zapravo sve postoje istovremeno dok…
-Daj ti meni konkretno reci šta će se unutra dešavat, jebali te miševi i mačke naglavačke.
-Pa taj glavni lik, evo, zvat će se Mr Nobody… baš si to dobro smislio čovječe, svaka ti čast… Nemo Nobody! Kužiš, Nemo – Nitko, kužiš čovječe, frajer se zove Nitko Nitko, hahahaha…
-Dobro shvatio sam, nisam glup. I onda?
-E, onda se Nitko Nitko kao starac u flashevima prisjeća svog života.
-Uuuu jebate, originalne ideje!
-Ali čekaj, čekaj, bokte, nisam ni počeo… On se, dakle, prisjeća svog života, ali pazi, ne samo onoga što je bilo, nego svega što je moglo biti, razumiješ? On se u isto vrijeme sjeća svih mogućnosti koje su mu bile otvorene, zapravo uopće više lik ne pravi razlike među njima, ono, u jednoj varijanti život mu je krenuo ovako jer je nakon razvoda ostao s mamom, a u drugoj mu je krenuo onako jer je ostao s tatom, pa mu daljnji tijek života ovisi o tome jel kao tinejdžer odkanto ovu trebu koja ga je pozvala na plažu ili nije… pa se sve to narativno, ono, isprepliće… i onda sam mislio (ponosno) da lajtmotiv u filmu, vizualni, budu, onako, željezničke pruge koje se račvaju, šta misliš o tome, ha?
-Ja o svemu tome ne mislim ništa dobro. Ja mislim da se takvih filmova snimilo već na lopate. Šta bi bilo kad bi bilo! Ima onaj s onom malom štrkljastom plavom…
-Gwyneth Paltrow.
-… e, gdje se prikazuju neki njeni alternativni životi, koji se razlikuju ovisno o tome jel uhvatila metro. Pa ima onaj neki od onog Poljaka… onda u onom 'Mementu' i 'Nesanici' isto imaju tipovi neke uvrnute flashbackove, ma ima toga, čovječe, kol'ko hoćeš, šta si me sad došo davit s tim?
-Da, ali ovaj je za današnje klince, kužiš, šta možda nisu pogledali ove filmove o kojima ti pričaš, a ovaj je još malo kvazi-intelektualniji, puno se tih teorija spominje, ono, metafizika... Njima će to bit ludilo, ej!
-A tko bi glumio u tome, ako se smije znati?
-Paaa… mislio sam… mislio sam Jareda Leta uzet.
-Divno! Odlično! Pa taj ne zna odglumit drvo u školskoj predstavi, jadan ne bio!
-Pa ne zna, znam da ne zna… ali je lep ko greh, a ja sam mislio film skroz vizualno stilizirat, da bude, znaš ono… ful raskošan i te pizdarije. Pa mi se uklapa… a i za cure, znaš… i gej dečke… ono, privuć će to publiku.
-Ful raskošan, kažeš? Dobro koliko ti misliš para da će ti trebat za tu raskoš?
-Paaaa… al' nemoj se ljutit, ono ej.
-Koliko?
-(ne trepnuvši) Trissedam milja.
-Trissedam milijuna eura? Jel ti to mene sinko zajebavaš? Jesi ti, sine moj, normalan? Trideset sedam milijuna… za film o nekakvom didi koji je otišo na kvasinu... i o njegovoj jebenoj mački?
-Ajde nemoj se radit većom seljačinom nego što jesi, znaš kao i ja da bi to moglo imat jako dobru prođu. Totalno je zeitgeist, čovječe, zar ne vidiš! Totalno je ono, kužiš! What the **** do we know, kužiš? Paralelne stvarnosti, ono, prostor, vrijeme, kurac, palac, to je ljudima prva liga!
-Pa jel ima taj film neku poantu? Znaš ono, da idu ljudi u kino doživjet neku katarzu, prosvjetljenje, da žene plaču i to?
-Ma nema, čovječe, kakva poanta, jesam ti reko da je to jedan skroz postmoderni film. Nikakvog smisla pod bogom milim nema. Al' ono, ima Jareda Leta. I lijep je jako za vidit, vjeruj mi, fotografija će bit, ono, za prste polizat. Ima i, tako, jednu lijepu ljubavnu pričicu. Zapravo, više lijepih ljubavnih pričica koje koegzistiraju u …Mislim, ako hoćeš da žene plaču i to…
-Ma plakat ću ja, sinko moj, krokodilskim ću suzama plakat.
-I muzika će bit dobra u filmu…
-Dam se kladit da će bit, za trissedam milja Šopena ću dovest da napravi soundtrack.
-I ima tri ženska lika, kužiš, tri potencijalne žene je on kao imao, tu možemo ubacit isto neku zgođušnu trebu… a i ja sam, čovječe, valjda neka garancija, mislim napravio sam ono, nešto, tu u Europi, u Belgiji…
-O jebla te sva belgijska čokolada, daj, miči mi se s očiju… zvat će te sutra moja tajnica. Ajde, gubi se da te ne gledam. (za sebe) Dobro, bar ćemo na festivalima valjda nešto ubrat. Možda.
Post je objavljen 06.09.2011. u 15:30 sati.