Kratka rič od četri slova a u njoj sve šta čoviku triba za po putu. Put je kvrgav, više stranputica nego put, a ja sa previše prtljage. Kad se umorin, dođe brat, ništa ne govori, samo uzme neke od mojih stvari i pomogne nosit. Ponekad ne nosi, nego šutne nogom neki od kufera i kaže "Ovo ti ne triba"
Kad san bila mala, branila san te od svega. Bila san godinu dana starija, tri puta teža od tebe, rumena i bezobrazno zdrava. Izgledala san kako već dite triba izgledat da bi dobilo ocjenu odličan. U nikome nisan budila zaštitničke porive.
Ti si izgleda skroz drugačije, bija si moja sušta suprotnost. Mršav i uvik bolestan od nečega. Zato su nekad neka dica mislila da se mogu prema tebi ponašat kako oće. E pa, neće moći, mislila san ja. Jedanput te je ona neka mala bila udrila. To samo po sebi nije tako strašno. Strašno je bilo to šta san je ja zbog toga gurnila niz balkon. Sva srića pala je na meko. Da nije, ja bi u dobi od pet godina valjda bila završila u maloljetnički zatvor.
Bila san uvik uz tebe. Tvoja sjena. Zdrava, bucmasta sjena. Ti si izgleda ka neko ko nije baš najspremniji na život. Ka da te svaka bura može odpuvat. Pa san ja glumila lukobran, vjetrobran, svaštabran. Ko je mislija tebi naudit, moga je to samo priko mene mrtve. A ko će usmrtit tako zdravo i stameno stvorenje.
Kad smo malo naresli, pitanje tvoje sigurnosti postalo je malo kompliciranije. Počela san shvaćat da te od nekih stvari ne mogu zaštitit. Život je luđi i jači čak i od takve odlučne, tvrdoglavo hrabre, rumene sestre. Ja san i dalje bila bucmasta i zdrava, a ti si i dalje bija najmršaviji i najnezdraviji brat na svitu. Okej, izrasta si u visinu, ali ne i u kvalitetu. Tvoj podhranjeni izgled ti je osta tu za zauvik. Pa su i dalje svi mislili da s tobon moraju pazit, a da ću se ja sama za sebe pobrinit. Jedino si ti svatija da je moja psihička otpornost obrnuto proporcionalna mojoj fizičkoj korpulenciji. Uloge su se nježno, neosjetno obrnile. Počeja si ti čuvat mene. Takav, nikakav.
Nisi se moga šakama borit protiv mojih utvara, pa si se borija onim čega imaš u izobilju. Smijon. Za svaku moju suzu, ti si ima doskočicu. Pa su moje suze postajale vesele kapljice.
Pošto smo nekin slučajem odrasli na ovom tlu uz more di se pokazivanje emocija smatra smrtnin grijom, s vrimenon smo našli svoje šifre za izrazit ih a ne osramotit se. Tako si ti mene zva "Debela" a ja tebe "Kretenu".
"Debela" u prijevodu znači "Čudna si i previše osjetjiva i kurca ne razumin od tih tvojih literarnih ispada ali te volin".
"Kretenu" je pak značilo "Pogledaj se našta ličiš s tih svojih dvajstipet kila, jel' to muško? Nego, jesan li ti ikad rekla da te obožavan?"
Ka pravi muški iz ovog kraja, slab si na ričima. Rečenice su ti kratke i suve. Kad se uopće udostojiš složit cilu rečenicu, ja ne mogu sebi doć od čuda. Ali tebi rečenice nisu ni potrebne. Puno riči, to triba onima koji ne znaju govorit.
Ti si ka alkar šampion, gađaš samo jedan put, i uvik u sridu. Ne tribaju ti tri pokušaja. Jedna rič, i publika je na nogama. Tojest, publika je na podu. Od smija.
Taj smij kojeg mi poklanjaš, to je jedna od onih stvari koje vučen u svojin kuferima. Na kuferu u kojem nosin tebe i smij, piše "Dragocjeno, ne ispuštati iz ruke ni pod kojim uvjetima".
Zahvaljujući tebi ja san jedno od onih stvorenja na svitu koji znaju šta znači izraz "Bezuvjetna ljubav".
Kad san loše, ti dođeš i doneseš smij. Kad san dobro, radiš to isto.
Kad te dugo ne zoven, nikad ne prigovaraš. Nazoveš me i kažeš nešto blesavo.
Tipa " Skužajte, falija san broj."
Ako mi u glasu tad čuješ crnilo, zastaneš malo, pa kažeš "Debela, život je kad si živ."
I to je otprilike maksimum riči koje potrošiš na tješenje.
Na neki način, nikad se nisi borija protiv mojih tuga. Samo si mi stavja do znanja da ih vidiš. Da ih ćutiš. I pušta me da sama odlučin koliko mi se isplati cendrat.
Ti si ka čovik koji na obali gleda utopljenika koji se sam odlučija utopit, pa držiš ono kolo za spašavanje i ne bacaš ga dok ti utopljenik sam ne reče da ga baciš.
Ok, par puta ti nisan tila reć da ga baciš. Nisan tila da me spasiš. Pa ci bacija kolo. Iza sebe. I skočija...
Kad si me izvuka na obalu, reka si nešto blesavo.
Tipa "Da san zna da ćeš se danas ubivat, bija bi ponija kupaće."
Post je objavljen 06.09.2011. u 10:00 sati.