Vani 150 u hladu. Stupnjeva. Celzija.
- Mama, kaj je za ručak? Isuse, mama, jesi se ti počešljala danas? Aha, jesi, mislim zgledaš ko da si se počešljala s petardama. Kaj je onda za ručak?
- Sir.
- Kak – sir?
- Sir: Mediteran, Zdenka namazni, Zdenka klasik, Zdenka namazni s ludarama, trapist, svježi sir, sir, znaš kaj je sir. Ima mleka, jogurta, vrhnja... Sira, putra, vrhnja, mleka....
- Dobro, dobro, kužim, danas nećeš kuhati. A kaj ima uz sir?
- Sir.
- Aha, znači nema ni juhe. Sigurno? A oš bacit belu?
- Ajde. Ti dijeliš. Di je taj viski (sok od jabuke). Odma litra, idemooo.
Za pet minuta:
- Čuj, brat je nekak tihi, sigurno opet nekaj rastavlja (prošli tjedan je rastavil ono za analog, ko fol brisal je prašinu (on bi brisal prašinu isto kak ja želim plesati balet ili trčati maraton) i sad mi je slika tak, mogu si samo zamisliti kaj gledam, a i zvuk pucketa). Idem vidit kaj dela mulec, veli kćer, budući da je apsolvirala sir.
- Brat, kaj delaš? Za ručak je sir. Al sigurno bu složila i paštetu, vidla sam jetrica od picekih.
- Dobro. E, gledam veslanje. To je dobar sport za ruke.
- Je, i za noge.
- Ne, zbiljam, za ruke je dobro, kaj nije?
- Ne, za trepavice je dobro!!!!
- A di oni to vježbaju?
- U zahodu!
- Daj ne zajebavaj! A jel oni to moraju vježbati?
- Ma ne, gledaju na televiziji i tak se naučiju i odma ideju na Olimpijadu!
- Zajebavaš me.
- Ne, kaj bi, za zbiljač, i ti se moš prijaviti.
Za pet minuta:
- Mama, on nije normalni, sobu si nismo posaugali već mjesec dana, a on se legel na pod i dela trbušnjake i to nepravilno (veliko dijete se intenzivno bavilo sportom, prije neg je skužila čemu služi duhan). E, mama, on usput pokušava i uteg dizati!
Umjesto da pitam zakaj nisu saugali (kad god pitam, jučer su, jer pokupe ono kaj se vidi, s onim malim saugerom na baterije), ja ovak:
- Isuse, koji uteg diže, pa s čim ak radi trbušnjake? Majmune, jesi posaugal prije neg si se legel na pod, Isuse, kakva ti je majca, ti si ponorel.
-U ovoj se kući ne cijeni više niš! Smeće sam odnesel! (s prvog kata u smećonarnicu).
(Ajmeee, doprinosa za obiteljsku zajednicuuuu!....)
- Ha, ha, jesi, buraz, osim kaj je kost od piceka drito na tepihu u precoblju, bu ti se za ten'sicu zakeljila kad ideš van. Buš pijukat počel. Doduše, nakon današnjeg ručka od sira sa sirom mogel bi početi i mukati, koje si ti tele, kak ti kost opadne na tepih?
- A di je trebala opasti kad nemamo pločice u precoblju, zato nisam ni čul kad je opala. (Ono kaj ja ne kužim je kak je opala iz zvuzlane vrećice, i to samo kost, al nemrem ja to sve pratiti).
Idem nekaj skuhati, na primjer šopsku salatu. Sa sirom. Bez kosti.
Mislim moj život bez te dece bi fakat bil usran. Ko bi me zabavljal. Možda bi otišla u Njemačku ili Belgiju, di sam pozvana, a možda bi i svake godine išla 10 dana na more!!! Možda se ne bih oblačila kod Milkice na placu, još na kredit. I taaako.
Sad sam išla puniti moj fensi mob Nokiju 3310 i nemrem uštekati u dupljak šteker u zidu, dignem odma dreku koji idiot je ištekaval i opanački okrenul šteker u štekeru jer mi nemre sad ući utikač u utičnicu od moba jer su oni pimpeki na užem dijelu i smeta mu debeli dio od onog za antenu iz druge sobe. Isuse, dakle sve prethodno u ovoj rečenici nije šteker nego utičnica, uostalom ko više zna kaj je kaj. I zovem upooomoć, dolazi kćer (ona je zadužena za sastavljanje tehnike a on je samozvani rastavljač i uništavač). Pa je prespojila (jer sam ja glupa i stara i ne bih to znala) šteker od svega – TV-a, kompa i telefona, u gornju utičnicu, a prema mojim uputama (ak to napravim ja, nebu uspjelo, samopouzdanje mi je u podrumu!) - i slika mi je na TV-u je nakon mjesec dana mučenja opet dobra. Svi programi. Ništ meni to nije jasno. Uglavnom mob se puni. Dolazi junior i po ne znam koji put čujem isfurano legendarno objašnjenje, naučeno od sestre:
Mama, to se saaamo!
Ispal je sam od sebe, kuiš, ta žnora, kuiš i ja sam samo uštekal, niš ja nisam diral.
Ma jebote kod nas se sve samo pokvari. Sam je šteker ispal iz utičnice iz koje ga čupamo udvoje. I onda ga je dobra duša od mog sina utaknula opanački. I sjebala duša i sliku na tv-ju i telefon je nekak bil zdrkani, ma!
Je, djeca su blagoslov božji. Joooj!!!
Post je objavljen 05.09.2011. u 19:37 sati.