Tražim. Pa se spotaknem, zaglupim,
želim oderati sve te kože s lica, doći do one koja dobro sanja, uhodano,
skuplja rado te tužne male poderotine.
Koliko ljudi pristaje na takve kompromise? Potraga je, eto,
nešto nedovoljno previše, drama što te ima ukoričenu
u sigurnost neprohodne subote.
Tražiš? Ma nemoj! Sebstva su oduvijek, vjeruj si,
stvar umnožene percepcije.
Sve tvoje, negdje i ja, sve, dakle, tvoje.
Imovina bez jamstva,
duboka uronjenost mekoće, ne možeš se drugačije.
Neka ti bude.
Post je objavljen 04.09.2011. u 16:57 sati.