Svaki put kad se vrati od bivšeg, sin mi nešto ošugavljen.
Vidim navečer da mu je kapak na levom oku malo crven, reko ajde, bu do jutra ok. A ak je tatina ljubavnica trudna ovo je ječmenac, ajd to se ne dira. Hm. Kad - šipak. Ujutro je na to oko jedva gledal, na čubi mu se spuhala gljiva herpes (simplex vulgaris materialis lege artis), u ustima afta a da se herpes može tak raširit po faci, nisam vjerovala, na ušnoj resici, halooo? Naravno dok smo se spremili doktoru, mislim on dok se spremil, nek ga doktor pričeka, kaj sad, ne? - on je to sve pogrebel, pa kak mu ten još nije čisti jelte, doktor je to shvatil ko – nije to herpes. Niš ja to ne razmem.
Kod doktora panika: Veli doktor (sjedi prek puta njega):
- Moram ti pogledati kapak.
- Ne dam!
- Ali moram ti pogledati, neće te boliti...
- Kaj me neće boliti, već me i ovak boli.
- Ali gle, samo ću pogledati da ti nije nešto ispod kapka.
- Pogledajte ovak.
- Ovak ti kapak vidim izvana, a ne od ispod.
- To vam je dovoljno.
- Meni je dovoljno, ali nije dovoljno za postavljanje dijagnoze. (hehehehe op. aut.)
- To vam i tak nije niš.
(Kaj nije niš, budalo, kaj se meni plazi doktoru, majmune nijedan, mislim si ja jelte).
- Gle, ne znamo je li nešto ili nije dok ne vidim. Ako ne daš meni, ajde ti blago okreni kapak.
- Neću.
- Moramo to pogledati, oko je osjetljivo...
- Je to tak i moja stara žlabra celo jutro - da se može i oslepiti i tak... (Mislim si bum ti odžlabrala kad dođem doma, isuse, imala sam jedno dete kaj sam navalila da oću još jedno!???)
- Eto vidiš, mama je u pravu, ajde da vidim.
- Ne dam, bu me bolilo, a i moglo bi mi i oko ispasti!
(Mom sinu fort nekaj ispada. Kad se počel samostalno prati onda mu se upalil miško što smo riješili s dva ispiranja otopinom hipermangana, a kad sam ga pitala zakaj si ne opere celog miška, veli ak povučem kožicu do kraja, bu mi otpala kuglica, Isuse ak se onda nisam rascijepala ko cjepanica u dijelove, nebum nikad).
Doktor mu smiruje ruke, jer se ovaj brani. Kad se ipak primiril, doktor ide rukom prema oku, ops, već ga ovaj blokira.
Nastupam ja i oću mu držat ruke, doktor me ni ne pogleda, samo mi ne baš nježno makne ruku i dalje fiksira dete. Opet sve isto:
- Moram ti pogledati kapak ispod.
- Ne dam!
- Neće te boliti puno više nego sad. Vjeruj mi.
- Vjerujem, al bu me jako bolilo, ja znam!
Da ne duljim, 15 minuta ga je nagovaral da mu pogleda kapak. I uspio je, i zbiljam ga nije razvlačil, mali posle dagle, nije mu jasno. Niš, dobili smo kapi i mast, a to urlikanje navečer kad se oko trebalo namastiti, to nije za ljude.
A pripreme?! Poravnat već poravnatu posteljinu, maknut medu i jastuk, uzeti niži jastuk, skinut šlape, spružit se ko mrtvac i pripremit ruke za samoobranu. Zovem kćer da mu drži noge, ona viče da ko nas jebe. Kad je skužil da ja zbiljam hoću ubacit mast iz male tube, onda - da je tuba sumnjivo mala, da ta mast peče (?!) da bu sigurno očoravil, da je doktor premlad da bi nekaj o medicini znal, da ga ja ne volim, vidi mama muhu (da skrene pažnju), da je apotekarka sigurno dala krivu mast, da sam loša majka i okrutna i da sam ga tukla kad je bil mali, da je srel profesoricu iz kemije i dala me pozdraviti, da kaj bum sutra kuhala..... Definitivno: Mast je sigurno opaka i užasno peče! Veli sestra, je, u tak maloj tubi je sigurno kalodont! A kad smo mu uspjeli iscijediti malo te nježne masnoće iz tube, onda je rekel da je hladno, da mu je mutan pogled, simtetamte i da sad iz protesta ide spavati. Allahu ekber. Zato se i maže navečer! Tak tri dana a pet dana se trebalo oko mazati. Pa se mulac posle vraćal kasno, kad je znal da ja čorim, samo da mu ne mastim oko, ali zajeb, sestra može čekati! Isključil i mob, nemrem ga dobiti.
Možda se ne prikazujem kao neka majka al ja ne funkcioniram nakon 10 navečer, ma kolko to smešno zvučalo. Padnem u nesvest bar na kratko, ak me ne bude susedova deca, spavam do jutra, mislim sasvim neprirodno, kaj ne? Nikad nisam bila noćni tip, opće se čudim da su me ikad zvali na tulume. Ma, da čekam nastojećki, ja bum zaspala. Priznajem da nisam ustala, čula sam nešto kao:
- Majmune znaš da je stara umorna, maži si to sam, oš da ti ja? - Neću!
Pa onda: - Ajde bracek, namaži si, stara je rekla sutra svakom po kilu sladoleda, ha? - Neću!
Pa još: - Koji si ti konj, kaj bi da si žensko i rađat moraš! Vi muškarci ste svi pederi! - Neću!
I još: - Ajde, buraz, ni ti to niš, pa tak ideš spavati, pa nemreš s takvim okom komada naći. - Neću!
A ima i dalje: - Kretenčino nepodojena, pa ne stavljaš si sumpornu kiselinu! Ma, ko te jebe! - Neću!
Pa jel mastio il nije, al već nakon prvog mazanja mu je bilo bolje.
Jučer se vratil opet od staroga i veli: Moram ti nekaj reći, sve je već gotovo i nemoj se uzrujavati, nemoj vikati ni psovati i nije stari niš kriv.
- Kaj kurac nije kriv, konj stari, sto posto se tebi nekaj dogodilo, majmun jedan, on s tobom ko s ovcom!
- Rekel sam ti da je sve u redu. Gle, oš me slušat?
- Ajde.
- Gle, sedim u autu i čekam da stari nekaj tam dogovori s jednim Dragecom, i osjetim da me nekaj jako zapeklo.
Da skratim priču, mog sina jedinca je u dupe strefil stršljen. Normalno, kad se po ovakvoj vrućini furaju traperice, s remenom i onda se potegnu na dole dok sedaš i dođe stršljen i pikne te u guzicu. Veli nije jako urlal (sin, ne stršljen), a ja imam sliku: Nije jako, samo ko da mu živom kožu deru. Onda je stršljen odletil nekak u cik-cak stilu, a tata je hitno sina dofural doma da ne bi moral s njim doktoru ići. A srećom ni to tak blizu, nekih sat vremena vožnje, tak da je reakcija bila ovakva: mjesto upika (jezikoslovna kovanica mog sina) je pocrvenilo, bolila ga je kičma između lopatica i natekel mu mali prst na levoj ruci. Međutim, drugi dan se prst prikazal ko safalada a guzica se osipala, cela polutka. Zovem sestru kod onog istog doktora i brzo ga prime, da bi se ustanovilo da ne treba ono trovalentno nešto cjepivo jer je jedan upik bil dosta, eno pun frižider leda, da bu si on led stavljal. Onda je rekel da bi bilo dobro da ode u Dijonu i kupi sladoled i hladi prst u sladoledu.
I bi sladoled.
Ustvari biše ili bijahu dva jer je juniorka rekla da bu i ona sebi našla jednu, pčelicu barem, da ju pikne i da i ona oće sladoled. Hteli su i meni kupiti, jer ja plaćam, ne? a i jer mi se na podlakticu tak lepo zakeljil krpelj velki ko kuća i suhi ko fleka. I bube poludile od vrućine. Odeš u birtiju i uz limunadu dobiš gratis krpeljčinu s drveta, made in Croatia.
Gle slogan: Nek vas pika i ždere vam krv - hrvacko!
Uglavnom kućna apoteka nam se napunila, ima Klaritina i to, a deca jako brinu da ja imam svoju ekipu ljekova za tlak, jer ak riknem, ko bu im kupoval sladoled kad ih nekaj upikne.
Post je objavljen 04.09.2011. u 08:51 sati.