Marketing
Pedeseta godišnjica ...
Davno je bila 1961. godina. Ako se ne varan, to je ono bilo kad je Gagarin letija u svemir, ka prvi, za dišpet Amerikancima kojima je skočija tlak, pa su rekli da će se onda oni prvi uspet na Misec. I tako, usrid hladnoga rata, užežin vjetnamskoga ... dogodija se, za mene, po zapovidnoj odgovornosti onda najvažniji događaj ote godine.
Drugi devetoga, rujna oliti septembra, kako se kome tilo, Dinko Garbin i Slobodna Batina su stupili u brak. U ona stara doba dica bi se razbaškarila materi u drobu cili devet miseci, a ne ka ova moderna, ča se rodu par miseci potla vinčanja.
A da in je bilo reč da će i za pedesetu godišnjicu braka unuka slikavat sa aparaton koji je jedva držala, skupa sa blicen, u rukan, koliko je bija težak.
Ko bi osta živ od nje da jon nisan pustija da slika babu i dida. I mene, naravno, a Strikan je odsutan iz objektivnih razloga. Panama ipak nije izad kantuna ... I Vinka se namištala za sslikat duže od bakice ...
... pa se onda jedva makla, skoro se šticala, da slikan na miru dida i babu nasamo. Jedva san babu nagovorija. Da nije sredila frizuru. Ništa me nije briga, jemala si kad, jutros san ti se najavija da dolazin! I nakon teški pregovori, popustili su, išla se malo splest i to bi bilo to.
Malo smo ostali kod nji, a onda, pravac knjižara. Za deset dan počimlje skula. Moja mala akavica (1a) kod tete učiteljice Ljilje Sunare, OŠ „Knez Mislav“. U Mašogradu, naravno. A da ča ste mislili? Evo je kako prigledaje libre, ča smo is taman malopri donili iz knjižare ...
... naravno, samo one ča nisamo uspili nabvit ... „onako“ ...
Zdravi i veseli bili! 
Post je objavljen 02.09.2011. u 21:14 sati.