Ošišalo me. Kaže se da kada želiš nešto promijenit u životu, onda odeš frizeru – da promijeniš frizuru. E da. Ja sam otišla ošišati vrhove, a ono pomladilo me za 5 godina. Jer dam se nagovorit. Na svašta. Baš sam karakter.
Izgledam maloljetno. I ovako me ponekad pitaju jesam li sigurna imam li 23 godine. Imam, da, ko bi reko.
No da, kosa, griva. Ima nešto u tome, snaga i Samson. Kada imam dugu kosu mogu se sakriti iza nje, mogu se zamotati u nju, ali me i živcira. I onda imam faze, uzgojim ju, pa ju skratim u afektu do uha. Sad je samo griva smanjena, nisam bila drastična. Sad izgledam kao žensko koje posvećuje svom izgledu više od 5 minuta dnevno. Maloljetno žensko.
U srednjoj sam imala potrebe za eksperimentiranjem. To su te godine. Prvo sam imala dugu kosu, jako dugu. Onda se to skratilo do ramena. Pa je krenula faza farbanja, crveno i crno su mi najdraže kombinacije. A i ljubičasta, ona tamna mi je baš bila fora. Pa crna sa plavim odsjajem. A onda kratka kosa. Skroz kratka. Blože što mi je bilo. Imam negdje slike, dokazni materijal tog horora.
A onda je krenuo fax. Smirila sam se. Najkraće je do uha, i to mi se sviđa, ali opet onda ju ne mogu zavezat. I onda nisam Samson, onda sam djevojče.
Pa zaboravim otići fizeru, jer zapravo ne volim frizere. Imaju potrebu razgovarati. Volim ja pričati, dapače, ali ne da mi se kod frizera pričati o vremenu pola sata do 45 minuta. Ili kada razgovaraju samnom dok me feniraju (ko i kad si zubara koji priča s tobom, a brusi ti zub). A ja samo klimam glavom. Ko debil mali. Zadnji put sam bila u 5. mjesecu prošle godine. U pauzi na faxu između dva predmeta.
I eto, nisam više Samson. Bit ću opet, kroz godinu dana, s obzirom na moju ljubav prema frizerima. A sad se idem navikavat na novu sebe.
Post je objavljen 30.08.2011. u 21:22 sati.