Kad bi to bila prava priča, ona bi već odavno počela ... ne bi mene čekala da je napišem. Onako ozbiljno najmerna, već bi se zalaufala, uvela glavne junake u zapletaje nepitavši nas pisaoce i čitaoce da li smije. Da je to bila uozbiljena priča, font se ne bi ovako mijenjao povećavao i smanjivao, nema šale s time – nek se zna.
Ma da je ona uopće imala namjeru početi, već bi bila pri kraju!
Ovako ... ne prestaje mi išta drugo nego da je svaku jutro na silu izvučem iz kreveta i podmitim sveže skuhanom kavom ... ako pogodim kakva joj se taj dan sviđa.
Izem joj sunac mali mjesečasti ... ma što god to u praksi značilo.
Post je objavljen 27.08.2011. u 11:12 sati.