Vagao sam se taj dan, ali nisam stigao ništa upisati jer sam izašao van, dobar spoj utakmice i rođendasnkog slavlja me se poprilično dojmio, pa sam se po dolasku kuć' odmah izvrnuo u krevetac, a jučer sam se opet malo sportirao tako da sam i sinoć bio poprilično crknut, ali onako dobro, kroz pore je znoj iznio sve one bedove što iza sebe ostavljaju braća maligani i birtaški dim. Majica mi je bila kao da sam se polio vodom. To i je neki cilj. Dan prije sam na vagi imao 107 i nešto sitno, za dva tjedna skinuo sam cijeli kilogram, mislim da je to ok ili će biti ok, ako za dva tjedna skinem još jedan, ali bliže se opet kirbajski dani. Uhh, naravno da želim te promjene, kao da bih išao samo tako lupati onu loptu da ne želim ili silom se ustati od stola nakon jednog tanjura. A stvarno ne znam što je gore, to lupanje ili to ustajanje, u prvom slučaju sam totalni antitalent, čovjek bez imalo te neke potrebne koordinacije koji i onaj udarac koji ima, buba nepravilno, onda probam naučiti pravilno i sve mi se pobrka kad igram, pa sam sebi budem blesav ili kad se ustanem od stola, a netko tko je naučio da se ne ustajem dok ne pomlatim sve što ima na stolu i još ako ima sa strane, zna me pogledati kao da sam ponenormalio u tom trenutku. Ne znam što još, ali ima toga, ne želim ni misliti o tome, al nema popuštanja. Ali to valjda tako mora biti tako, treba čovjek to nekako istjerati. Stalno se i tu nešto premišljam, te bi se kerio, te, ne bi se kerio, a zapravo je sve jednostavno, kad se treba keriti, keri se, kad ne treba, nemoj i sve će biti ok. Danas sam za ručak, dobio pečenih pilećih vratova, pohanog bijelog mesa i marimahuna, ove vratove sam potamanio sve....sjetio se kako sam se jednom davno nauživao pečenih purećih vratova. Ja ne znam da li svi ljudi imaju tako neke asocjacije vezane uz bilo što ili sam ja jedini idiot, nekako mislim da nisam jedini, ali sam možda jedini koji će to priznati...
Jedna kila manje, uff, teško mi je to palo, koliko je truda bilo uloženo u tu jednu kilu, koliko finih papica i veselih zdravica...uhh, sjeta me propucala gadno i tako već danima i ne znam kako da si pomognem. Malo prije sam se čuo sa društvom, sjede u kafani, sva sreća, pa su predaleko, a i ovako mi pada na pamet da zaružim sam sa sobom....fino rakijica i budem sam sebi dj...haha, to bi bilo baš onako, pretjerivanje...jučer popodne sam gledao ružu jednu u dvorištu....pitam se odakle dolazi korijen riječi ružiti , heh, to wikipedija ne zna... Uff, sve neki upitnici, idem ja u krpe polako da ne zablesam još više
..ovo se safta još od neki dan :
Post je objavljen 26.08.2011. u 00:09 sati.