Marketing
JEDAN LETEĆI
Zadnji put kad san se bila kupat na Pantan, a bilo je to prije više od misec dana, nisan slikavala zvizdarijie, šugamane i tako to, nego san se malo podigla, prošetala i gledala u nebesa. Nisan ulovila nikakvi NLO nego nekakve leteće traktore i kantice.
Povremeno su me ometale ove šarene grdosije.
I dok san tako zvirkala unebo zamalo san nagazila na pomidoru. A štaš…. biće i ona tila malo više pocrvenit. 
A na drugom kraju uletili su mi u objektiv veseli padobranci.
Kad god ih vidim sitin se priče moje Mlaje.
- Mama, ja bi letila sa padobranon.
- Nema šanse.
- Pa dobila san plaću.
- Maloljetna si i tačka.
- Dobro.
Sljedeće godine napunila je osamnaest.
Ležin ja tako na plaži u Okruku a na drugom kraju, u Medenoj, poletija crveni padobran. Prvi to lito. Slikala san ga jer je to bija prvi let, nagovještaj da su počeli stizat turisti.
Navečer, za stolon, pitam je li ima šta furešti.
Ma slabo nešto…. kažu njih dvi.
- Pa letija je danas padobran.
Mlaja se sve nešto smijulji i kaže:
- Ono san ti ja letila!
Mislin da netriban napominjat da je isprobala sva ona ostala čuda, ono veliko kolo, bananu, skuter. Ma, dikod je bolje svašta i ne znat.
A čini mi se da bi i Pape moga imat društvo za rafting. I kanjonig. Kad ga uvati lito doma.
Post je objavljen 25.08.2011. u 14:02 sati.