..malo prije sam se vratio iz svatova, bilo je dobro i veselo, ali evo me tu...došao sam taman pred večeru i sjeo za stol, kraj mene brat, sestrična i njezin dečko, s kojim sam, eto, lijepo nazdravio..sve zajedno, popio sam par piva i jednu rakiju prije supice, fine svatovske, to se ne propušta. Onda je na red došlo kuhano, to sam preskočio, iako mi je bilo jako krivo kad su odnosili tacnu. U svatovima na večeru dolazim već dobro narakijan, pa od svega probam po bar po malo, ali ovaj put sam bio ko curica. Od sarme sam si natočio malo supice u tanjur, nisam izdržao..tako je fino mirisala. Pečenku sam probao, ali to je i bio plan, izdržati do pečenke. Onda smo sjedili još malo i pričali, dok se moji ukućani nisu odlučili ustati. Taman nam je fino krenulo s novom turom i dobio sam prijedlog da ostanem, pa će me njih dvoje odfurati nazad, ali odlučio sam pokazati da sam civiliziran i krenuo kući. Tužno sam pogledao u više od pola piva koje je osalo u flaši i ustao se......danas sam za ručkom napravio jedan veliki korak, pričao sam nešto o komunikaciji neki dan i danas sam se malko otovorio. Ispričao sam nešto sto prije ni u ludilu ne bih rekao. Ali bilo mi je nekako bitno da se otvorim, inače nisam nikada pričao ništa ni gdje sam išao ni što sam radio i danas sam ispričao nešto što inače nikada ne bih. Ok, mislim da je potrebno razgovarati, ali neke stvari jesu za podijeliti, a neke i nisu baš za majčinske uši, ipak moraju ostati neke stvari koje se pričaju samo na momačkim druženjima, a neke nisu ni za to. Iako i tada ima ljudi koji misle da se sve priče mogu pričati svuda, ja ne mislim da je to baš tako, eto, ali ja sam zadrta seljačina. Znam da nisam baš neki baja... bajan i to ne mogu promijeniti, mogu se samo truditi biti bolji. I radim na tome...idem sada u krpe, dosta je bilo za danas.
Post je objavljen 14.08.2011. u 01:45 sati.