Vožnju natrag do Vodica, kroz kolone turista od kojih svaki ima svoj ritam vožnje, dok sunce na zalasku biješti nad horizontom ravno u oči, mogao bih nazvati kojekako, ali ne i ugodnom. No, nije svaka vožnja ultimativni gušt, tako da mi ne valja cendrati...
Osim toga, večera koja nas je dočekala bi vratila i mrtve u život, a ne samo cendrave natrag u dobro raspoloženje! Stvarno, valja mi posebno priznanje odati našem Borisu iz MKV Metković; iako su skoro svi - barem s vremena na vrijeme, i unutar svojih mogućnosti - doprinosili radu u kuhnji, on si je dao truda i bio šef kuhinje svih ovih dana, radeći i po 8 sati - a klopa mu je bila upravo odlična. Kako svatko više voli ovo ili ono, tako i ja izdvajam moje favorite; riblja juha sa rizima i orada na lešo su me stvarno oduševili! Hvala, Borise!
Broj nam postojano raste; sad nas već ima 17-18, a tu je i par domaćih, tako da je atmosfera na visini - no dan je bio unatoč kasnom ustajanju dug - i vruć! - tako da se zavlačim u šator još i prije ponoći.
Post je objavljen 02.08.2011. u 21:19 sati.