Marketing
Kako uniđoh u četresdrugu... (sretan mi rođo, fala!)
Lego sinoć ko mladić, a probudih se u četresdrugoj.
Nije bilo jutarnje vile oralke, ali je jedan stalagmitni štapić u zraku unio sunce u moj ionako sunčan dan.
Digo sam se polubočno jer me buba rame, pa sam izbjego i oba skleka iako sam si obećo.
Mučko đubre...
Onda su me zabolile ahilove tetive jer sam debel, a i list jer je odlučio bolit još na moru, ko se vidio zagrijavat na godišnjem, kuiš.
Izvadio sam slavljeničku sarmu iz frizera, skuhao slavljeničku kavicu močvaricu i odšeto do kijoska kupit Dobru Hranu jer ima moja dva dobra teksta.
Natočio sam slavljenički Guinness i izašao na terasu.
Upalio sam mobitel i veselio se masi poruka, kakio obilato (nema do kuće), veselio se željama na fejsu.
Sjeo za prazni word, počešao se po znojnom međusisju i odlučio come al solito napisati par rođendanskih obećanja.
Dakle...
Ček, idem po još jednog pivkana, mmm, Temni Union, crno mi se piše...
Oki doki, želje:
Ovo će bit najbolja godina u mom životu, do sljedeće, a to znači, prvo Malta u devetom, pa Moldavija u jedanaestom i onda je gotova Europa i pišem knjigu i postajem besramno bogat.
Bit ću najbolji tata na svijetu i neću kupovat Rokatanskom jeftine glupe plastične igračke kad me onako pogleda, nego ćemo pričat onako kao do trajekta u Zadru i smijat se i blejat i skakat i igrat i plivat i sve. Obožavam te Žmrmbljoooo, još puno tuluma i piknika!
Otići ću i kod petog doktora da mi kaže što mi je s ramenom, i pogledat hemiće i kontrolirat prostatu i popravit krvnu sliku i smanjit masti. Al sutra...
Ševit ću ko šeik, besramno, dugo, podlo, perverzno i dobro. Kao i do sad. Skoro.
Zbog ramena nemrem plivat, predebel sam da trčim, bicikl ne znam vozit, pa obećavam da ću nać neki sport da opet budem čovjek, a ne bova. 90 kila je cilj, ovih 98 smrdi...
Jest ću i pit savršene stvari i izbacit peciva i gazirana govna. Od kokte se dobije klamidija, od fante limun sušica i trifer, a od litre švepsa umre jedan mornar.
Neću se nervirat zbog ljudi koji su mi dužni pare i koji mi ne daju te pare koje sam krvavo zaslužio i zbog kojih ne mogu živjet kako zaslužim, samo ću im se nasmiješiti u prolazu jer osmijeh je najjače oružje, hvala mama.
Radit ću sitne perverzije i uživat u njima, norme smišljaju masturbirajući štreberi!
Od danas jedem i pijem po kućama i o tome pišem ovdje. Želim upoznavat nove ljude i običaje. To mi je misija. Ako imate sulud bakin recept, kalifornijske gliste, svježa plućica ili zerdavovu slezenu - javite, dolazim s pivkanom i osmijehom, hvala mama.
Ne dajte mi da serem i pišem gnjusobštine kad sam nadrkan, hvala na prijateljskim upozorenjima.
I tak...
Četrdeset i druga je nova dvadeset i četvrta, kupujte ono di pišem, više ševite, manje se nervirajte, živite svaki dan kao da je rođendan, ljubi vas onaj koji što je stariji - to više voli život, velika pusa od vašeg grbavog kita te mladunčeta!
Odi pit, danas smijem!
Ko je u metropoli nak naleti na pivu i špek fileke u četvrtak u DPP al nek se prije najavi da znam kolko luka da režem...
Aj pivili!
P.S. Naravno da sam sad išao raščerečit slavljeničku konzervu da dođem do kuglice... What a plonker...
Post je objavljen 07.08.2011. u 13:44 sati.