…..život je kao kakva knjiga koju je Bog zaplijenio pa ona nikad ne postaje publicis juris (javna stvar)
Prilagođeno -S. K.
T.:
- Bez uljepšavanja?
O.:
-Jasno.Gladili ste to kamenje u sebi stotine godina i evo rezultata. Plazite po tlehu kao crv.
T.: -Rekli ste tlehu. (blijedo se nasmijala). Ja slučajno znam što to znači.
O.: -Ostavimo se igre. Hoću istinu. Inače pokupite svoje novce i svoja zavaravanja i pođite natrag u svoj nespokoj. Ja vam ne mogu pomoći.
T.: - Ne idem kući.
O.: Dobro. Ne idete kući. I..?
T.: - Nisam mislila… ovaj tren. Skrila sam se kod prijatelja. Moj najstariji sin sa svojom djecom… njegova žena… O Bože..!
Izgovorio mi je svega. Nikakva majka, od početka, od kada se rodio… Otišla si studirati, rekao je. Ostavila si me baki. Ta ista baka, moja majka odnijela je moje dokumente na fakultet. Zahtijevala je da nešto završim… Nikad se ne zna.., rekla je.
(zašutila je)
O. je također šutio.
T.: (nakon kraće stanke) –To kamenje … nije oblo.
O.: - Krvarite. To je jasno. Izbacite ih van.
T.: Ja sam sama izbačena. Iz djedove kuće, iz majčine kuće, iz očevog stana, dva puta iz radnog prostora, sad i iz vlastitog stana. Sa svim tim kamenjem. I sve mi je teže. Ne mogu se popeti ni na brod. Ne vidim izlaza.
O.: Volite ulogu žrtve.
T.: Da, volim ulogu žrtve.
Kupit ću šator. Kamp kučicu, kamper najbolje. Pitat ću Keruma, ponizit ću se do kraja, gdje ga mogu smjestiti. Najbolje kod Klupe uz more.
Molim prijatelje, ako znaju, za nekakav polovni dobro očuvani kamper da mi se hitno jave.
http://www.youtube.com/watch?v=VSYsFDWjGXs&feature=related
Post je objavljen 03.08.2011. u 15:07 sati.