Marketing
NE DA MI SE
U zadnje vrime postovi su mi postali šturi, kao novinska izvješća.
Fale mi moje nježne i romantične riči, vrckave i zafrkantske još i više, pa čak i one grintave i ljute.
A nije da ne grintam i da se ne ljutim. Samo šta mi se jednostavno više ne da pisat o tome. Čemu?
Nema svrhe. Nitko me ne čuje, odnosno, čuje ali ne obada. Nitko ne čuje malog, običnog čovika. Moje kritike i zamjerke nisu zlonamjerne, ali su zamjerke samo jedne obične @čiovke, najobičnije blogerice, nekompetentne za neke stvari. E, da…. pa tko mi je kriv šta neke stvari vidim na drugačiji način.
Ljuta sam?
Ma ne, nisam uopće. Možda samo malo razočarana. Samo malo. Jer uletile su mi u oko neke riči.
Hmm… da, talent!
Da, talent…. i to neosporan. Ali ima još talentiranih ljudi, dice. Nažalost, nema svatko istu šansu, priliku.
Ali, šta se uopće čudim.
Uvik je bilo i bit će, ma koliko se neki zaklinjali da će bit drugačije, da bolje misu čuje tko je bliže oltaru, odnosno, dobit ćeš šansu ako je netko tvoj blizu oltara.
I ne, nisam ljuta.
Ne da mi se bit ljuta.
Post je objavljen 28.07.2011. u 13:07 sati.