Vag'o sam se danas, 110 kila, 110 kila žive vage, kad moram tako reći…..nikako da se pomaknem malko prema dolje…ok, ideja postoji, želja, sve je tu, ali ni makac. Možda je to nemoguće uz obilan doručak sa slaninom. Mislim da nije u slanini problem, ni u pivu, kojeg mora biti malo, nego u neredu, probao sam si tu neka pravila postaviti, ali nikako da ih se pridržim, bar nekoliko dana. Nije to ništa strašno, ali čovjeka natjera da se onako malo zamisli….možda je bilo lakše onom koji se penj'o na Himalaju ili što ja znam, onom koji je prvi put poletio s avionom ili onom koji je napravio bicikl. Niko to nije napravio od prve, a ni oni koji su skinuli po dvadeset, trideset kilograma nisu to napravili od prve sigurno….ja ni ne želim skidati tolike kile.
Za doručak sam smazao sataraš od jučer i hrenovke koje su se tu prigodno našle. A kroz dan ćevape, slučajno naletio na uredsku gozbu tijekom vremena za odmor. Jedna Ana častila za jučer, a ja ni kriv ni dužan up'o na ćevap party i za nagradu dobio bar 10 ćevapa... i što sad, ne mogu reći da ne mogu. I smazao ja to, slatko, pa sam za ručak rižoto samo probao, a salatu pojeo. Nije mi čak ni teško bilo, mislio sam o tome kako će bit bolji doručak sutra. Sve u svemu, dan je bio ok, popravljam se….jest da je ovo tek drugi, treći dan, ne znam više ni ja kojeg početka po redu, ali idem opet, hrabro…..možda uspijem, a možda se opet zaigram na kakvom kirbaju, pa smažem pola praseta i sve to zalijem s gajbom piva. Što da se radi, ima takvih zgoda, kad valja prionuti. Ma ništa to nije problem i možda za koji dan osjetim nekakav pomak, a stvarno, živim sada za taj pomak, možda sada malo više nego zadnji put. Popodne sam proveo na biciklu, a za večeru pojeo pola dinje.
Post je objavljen 27.07.2011. u 23:20 sati.