Danas nije bilo lako, doručkovao sam dobro i krenuo u dan i sve bi bilo dobro da mi u jednom trenutku nije zamirisao burek....imamo mi tamo jednu prostoriju gdje svi dođu, piše se tamo, računa, prepričava priče s gradilišta, padne poneka i poneka šala, a nekada netko i užina, tako je meni danas zamirisao burek....i iako sam znao da mi ne treba i sve to, ipak sam navratio u pekaru i prepustio se želji. Nije da se ne mogu kontrolirati, nego nekada jednostavno nema pomoći, ono, nisam robot, ne znam ni ja...kući sam došao svjestan da mi ručak ne treba i odlučio pojesti samo supicu, no, pojeo sam i komadić, dva mesa, crk'o bi da nisam...eto što je ovisnost. Popodne sam odmarao, a večerao breskve, iako ni to nije bilo lako....stajao sam u kuhinji i razmišljao o slanini i paradajzu i o tome kako sada ima i fine paprike i onda sam se sjetio da moram doći amo večeras i sam sebi referirati kakav sam bio i to me spasilo. Mislim spasilo, nema ljepše od ovih ljetnih obroka, ali eto, prepustio sam se danas već bureku, pa sam navečer morao kresati.....popio sam i jednu kapsulu jabučnog octa, to mi je mati dala, brine se ona za mene kakva god stoka bio.....svjestan sam ja svojih mana i pažnje koju dobijam i boli koju možda nehotice izazivam. Volio bih da znam biti bolji u svemu.......
Post je objavljen 25.07.2011. u 22:25 sati.