Da,
moj grad je na kraju svijeta,
da,
on nikom ne smeta,
ne,
naprotiv, nikom nije na ruku,
da,
doći k njemu ko` na wc u trku,
da,
svi bježe kao da nešto smrdi,
iako,
meni odavde nije tako grdi,
možda,
a možda stvarno je trulo ovjde,
da,
pa sve slučajno sa strane, onako, samo projde..
Da,
i svi se redom otimaju ovdje ne doći,
da,
bježe, reže, kukaju, zapomagaju,
kada kao u Pakrac poći moraju.
Ma da,
ovdje rosa miriši,
ovdje svi znaju tko ti si,
iako ovdje,
ljude znas po hodu,
imamo banku, spahijski, rodu.
Svejedno,
možda smo prišt na dupetu,
možda samo kućica na drvetu,
pa,
svi koji se boje visine,
vole mene i moj grad gledat iz daljine.
Post je objavljen 21.07.2011. u 18:37 sati.