Bas sam procitala kod frenda,nesto u cemu sam se prepoznala.Mislim da se vecina tako osjeca,bar oni koji su ostavljeni,ili bolje reci napusteni.Proslo je dosta vremena i ojacala sam,nisam vise onako cendravo -pateticna,ali sam jos uvijek odano-perverzna.Patologija je u mislima,uobicajan tijek koji vodi od tebe,prema tebi i tako dan za danom.Drugi, koji se usput nadju na prolaznim stanicama,nemaju tu moc,davanja signala,na koje bi ja mozda trebala reagirati ,kad bi bila donekle normalna.Jednostavno stisnem crveni gumb i idemo dalje ..vozi Misko.
Post je objavljen 17.07.2011. u 22:08 sati.