Najvolin prisluškivat ćakule penzijonera u autobusu ujutro kad se vraćaju iz spize. More se čovik lipo nasmijat, saznat štagod novoga, prosvitlit se, a sve to za samo deset kuna koliko košta karta. Ovo dvoje su sidili priko puta mene, oboje sa svojin kesicama u rukama, barba od jedno šezdesetipet i gospoja od nekih šezdeset godina.
- Jes' vid'la ti onu katastrofu niki dan na rivi, a?
- A biži, ono je sramota!
- Malo je reć sramota!
- A jes vid'la koliko ih je bilo?
- Jesan. Da mi je ko priča da ih tol'ko ima u Splitu, rekla bi mu da je lud! Bolesnici!
- Nisan ni ja moga virovat. Tribalo ih je odma sve pozatvarat!
- Je, samo je policija malo okasnila. Kvragu i oni i posal in!
- E. Sramota, sramota za ovi grad!
- Ma bolesnici, lipo san rekla. Aj dobro šta ih ne volu vidit, to još i mogu razumit. Al' ić gađat jude stinaman i pitariman?!
- Deboto bolesnici! Ček...gađali jude...ma, o kojiman ti pričaš??
- Pa o onin idijotiman šta su itali svašta po gejeviman, a ti?
- Ajde lipo kvragu.
Okrenija jon je leđa, a bogami i ona njemu. Do vrja Sućidra di su izašli, niko više s nikin nije ni riči progovorija.
Post je objavljen 16.07.2011. u 09:53 sati.