Užasno me živciraju ljudi koji stalno kukaju - vruće je, cidi mi se znoj, postotak vlage u zraku je nepodnošljiv, užga se beton, prevelika je gužva....
Ma dajte ljudi, dovedite se u red.
Lito je!
Pa kad će bit vruće nego sad, pa kad će bit gužve nego sad, a vlaga, 'ebala vas vlaga!
Najbolji primjerci su mi oni koji se zatvore u stan i upale klimu, pušu i dahću da im nije za živit.
Ma kako nije za živit?
Liti se samo živi.
Nema kužinavanja. Pome, kukumari i konzerve tune sasvim su dobre. Voće domaće na svakom kantunu, ne moraš se pitat oće li ova breskva imat okus one jagode ili balancane iz Španjolske. Sve je puno soka i slasti.
Ajme ljudi moji, lito je!
Lipo je!
Je cidi se znoj, pa šta.
Volim taj osjećaj vrućine, čak i litre znoja koje mi se niz tilo cide. Dođeš doma, presvućeš se u kupaći i baciš se u more. E!
Robu samo provućeš kroz vodu i za po ure je suha.
Nema peglanja, nema škole, nema, kuvanja.
Gosti ti ne dolaze doma, družiš se samo po kafićima, zidićima i ostalim ćima...
Sve je opušteno.
Ja jednostavno ne razumim ljude koji side doma i nije im ni do čega.
Jer im je vruće, ma vidi molim te!
Alooooo, lito je!
Ne triba se šminkat jer se šminka ionako otopi, ne triba sušit kosu, ne triba oblaćit tri sloja robe, ne triba zavezivat špigete.
Stvarno me živciraju ljudi koji grintaju na lito.
Ma vidi ti to, od kuda im pravo.
Nek malo muče, il nek se maknu od mene.
Živciraju me ljudi koji stoje doma i žugaju na ono šta se događa vanka.
A nemaju pojma, kako lipo je liti živit, bilo di.
Eto, imala sam moralnu obvezu stat malo na stranu lita. Ma bilo di da je to lito.
Triba se samo maknut, pobić iz stana, svak se može negdi razladit. Nego ljudi nemaju volje, samo grintaju i umaraju me.
Molim vas zaobiđite me ako mislite grintat, jer to je za mene grijeh.
Lito triba slavit, veličat i divit mu se.
Predivno je.
Vruće, sunčano, sparno, bučno, budno i razuzdano.
I šta sam još ono tila reć?
Ima jedan bend, TBF se zove.
Ulipša mi svako lito sa svojim pismama. Pa mi onda to lipo lito bude na stotu potenciju lipo.
Neki dan sam se zapitala baš, jeli normalno da u ovim godinama ludim za nekim bendom. Ali to mi se događa.
Ne mogu si pomoć.
Govore , pivaju, recitiraju sve ono šta je u meni ali ne znam izbacit van.
Ma zbog njih se čak osjećem i zaljubljeno.
Totalno.
Skroz.
Ne znam u koga, ali to nije ni bitno.
Važan je osjećaj.
Jer taj mi se osjećaj sviđa.
Liti sam uvik bar u njega zaljubljena (o litu ja i dalje)
Ovoga sam i u novi album TBF-a.
Taman kad pomislim ne može bolje, ono bude.
Neki dan na koncertu mislim se, kuže li ovi klinci ove pisme.
I jesu li svjesni da ih ne kuže.
Možda tako ni mi nismo kužili tekstove nekih pisama.
Zapravo na koncerte takve tribali bi ić samo oni koji ih razumiju i isto misle.
Zapravo litovat bi tribali samo oni koji vole lito.
Zapravo , nemojte mi grintat, molim vas.
Neda mi vas se slušat, jer guštam.
U nećemu u čemu bi i vi mogli guštat da ste u stanju vidit i čut sve to lipo.
Lito, lito, lito.
pa šta da je vruće, pa šta da se cidi znoj.
A kad će nego liti...
amo jednu ono ljubavnu skroz
Post je objavljen 12.07.2011. u 11:11 sati.