U jednoj sam knjizi našao pismo djevojčice iz Kostarike. Ona piše: "U mojoj su kući dvije sobe, dva krevetića, jedan prozorčić i jedan bijeli mačak.
U mojoj kući jedemo samo navečer kad se moj otac vrati s vrećicom punom kruha i suhe ribe.
U mojoj smo kući svi siromašni, ali moj otac ima nebeski plave oči, moj brat isto tako. I ja imam takve oči, a i mačak.
Kad zajedno sjedimo za stolom, u našoj kući izgleda da je kao na nebu."
Carlo Maria Martini
Post je objavljen 01.07.2011. u 13:23 sati.