Baš sam bila zamislila napisat jedan onako lagano litnji post. U glavi sam već odabrala slike, samo je još tribalo posložit koju rečenicu. Dok mi se sve nekako smisleno ne posloži uzela sam knjigu i sila na balkon. Bolje rečeno na ogradu balkona. Pušikalo je i baš san lipo guštala. Dok ova poviše mene nije prostrla robu i dok nije počelo štrapat po meni.
Digla san se i taman da ću uzest bančić kad priko susjednih zgrada vidim dim.
Eto ga na…. opet. I nekidan je gorilo. Nažalost, u tome požaru je ozlijeđen mladi trogirski vatrogasac.
Naježin se od zvuka vatrogasne sirene, rotirajučih svitala na vatrogasnim autima. Kvragu, šta to triba imat u glavi, kolika munjara tribaš bit da variš, pališ travu, gradelaješ kad puše burin, bura, meštral?
A ima bit da su neki najžešči baš kad puše.
Spustim knjigu, uzmem ključić i aparat i trknem na malo višu poziciju.
A odozgar je pogled ovakav.
Ovaj požar je brzo ugašen i stvarno se nadam da će ovo bit zadnje slike gašenja za ovo lito.
Post je objavljen 28.06.2011. u 11:16 sati.