sanjao sam da krov prokišnjava, a vani bjesni oluja...
nemam se kamo skloniti od hladne vode što se po meni slijeva,
jedino se u san nisu uklapale riječi moje majke:
još, još, velečasni, samo zalijte, ne štedite svetu vodu,...
otvorih oči. prizor je bio krajnje neobičan.
nadamnom se nadvio svećenik s ispruženim križem, zalijevajući me svetom vodom
a iza njega se nadvirivala majka, križajući se neprestano
svećenik je mrmljao nekakve bajalice na latinskom....
jesam li na samrti? jeli ovo poslijednje pomazanje?
ali, nije mi ništa, dobro se osjećam,...živ sam
-dobro jutro! što se dešava? promašili ste kuću velečasni, ja sam već kršten,
...reci mu majko!...
-ajoj, twirle, sine-naricala je majka-nečastivi te se dohvatio
velečasni je tu da ga istjera, iscjeli ti dušu...-
-o čemu buncaš?-nemilo iznenađen je upitah
-priznaj! svi govore da su te vidjeli u nekom kultu, uz mnoštvo djevojaka, u zabavi..
nema smisla da poričeš. sve znam!-
trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim o čemu ona priča...
-joj majko, sve si krivo shvatila
radi se o mom tekstu, koji je objavljen u poznatom magazinu kult,
(kult-magazin.net) u rubrici zabava
- evo, pogledaj sama...
dok je majka listala s odobravanjem,
na rubrici djevojke, primjetih da se velečasni opasno zanjihao, promijenio boju lica,...
bilo mi je odmah jasno o čemu se radi..
lupih ga po leđima
-dišite velečasni, dišite... taaako...
vruće, ha? a svima se desi da promaše profesiju,..ali što je tu je..
ništa što se uz brdo očenaša i hlađenje u (svetoj) vodi nebi moglo popraviti...-
Post je objavljen 23.06.2011. u 18:29 sati.