Pregled posta

Zucchero u Splitu

U zadnji par miseci baš puno, onako solo, i ne izalazin. Ne računajuć povremeni odlazak sa Vinkicon u kino, ili na tako nekakva slična, ipak dičja, okupljališta. Nije da tata ne bi, nego, jednostavno, ne da mi se. Ma koliko šutjeli o tome, a sad bi sjevernjaci dodali i onu zlobnu primjedbu o pismi „Maslina je neobrana“ Jednostavno ... svaka škuža nađe muža, pa bi van i ja sad iz rukava odma prosuja trista i jedno opravdanje. A večina bi nji, na ovi oli na oni način, u opisu sadržavala rič „cajka“ sa blagin opison muzičkoga ukusa današnje mladeži, prema kojima se, tili mi priznat oli ne, kroji koncertna politika. A u našemu, da ne rečen ST slučaju, na to dodaj faktor rizika. Jer, u ZG će se uvik nać par iljad ljudi određenoga glazbenoga ukusa, pa tamo more doć i „Bon Jovi“, i „U2“ i neki glazbenik malo opskurnijega glazbenoga izričaja (ovo san pokupija od Z. Galla!) jer će po zakonu veliki brojev, uvik bit dovoljno svita za napunit makar manju dvoranu. Kod nas, posli „Simple Mindsa“, teško da će se nać neko imalo jače ime. Domaće ne računan, Olivera i Gibu san odavna izgleda, Mišo će, još malo, partit ili po sili biologije ili od vlastite ruke, TBF san uspija gledat sad, za Dan Grada Kaštili, i to je to. Ipak više nisan za skakanje u parteru, a bogami ni za dizanje ruku i razbijanje čaša po narodnjačkin ćumezima. Thompsona neću ni spominjat, previše se to sve ispolitiziralo, i to je sve osin koncerta. Ka i u ono doba fama oko Vice Vukova. Samo, ča ne virujen da će Thompson skončat na skalama u Saboru, ka i pokojni Vice Tako san i ja nikidan jedva dočeka vist o koncertu Zucchera. Ali, kako mi je bilo drago vidit punu dvoranu za Simple Minds, to se pokazalo samo ka iznimka koja je potvrdila pravilo. IPAK je ovo grad CAJKI. Naravno, ne mislin samo na one uvozne, nego i na ove naše, domaće. Da i sad ne nabrajan, potrajalo bi ... i ženske i muške. A i neću i reklamrat ... Bija san razočaran kad je koncert odgođen. Službeno zbog tehničkih razloga. Neslužbeno, radi maloga interesa. Zato mi je bilo još draže kad san vidija da se koncert IPAK održaje.



Tvrdoglav je ovi Zucchero. Sad mi je još draži. Nije da san ga nikad nešto posebno obožava, ali je ipak jedan od rijetki koji je doša južnije od Velebita, pa ga je vridilo doć gledat. Ni sad nije bila nika jagma za karte. Nabavija san i dvi, ali, fala na pitanju, Zakonita je, gle čuda, radila drugu smjenu, pa san činija društvo jednoj drugoj usamljenoj duši, @elyci, ča je isto na kraju morala sama na koncert. Moju drugu kartu san, evo, prikuca na Vinkin pano , jer troje ljudi koje san zva nisu mogli/tili/želili poć na koncert. Skupilo se oko iljadu svita. Edo Pezzi bi reka, a novinari „Slobodne“ su napisali da je bilo oko dvi iljade ... Nima veze. Bar nije bila gužva. I nismo se mislili di ćemo sest ... Na moje veliko čuđenje, čak nije puno ni okasnija, u odnosu na rečeni 21:00 sat. Dobar razglas, i prekaljeni profesionalci na bini,





... pridonili su tome da se osjećan skroz ugodno, i lagano cupkan na pisme koje skoro da nikad nisan ni čuja (novi album!) a sigurno nisan ni riči razumija, jer se moje znanje talijanskoga završaje na brojanju do dvadeset i par šporki besid, naučeni u „Naše malo misto“



Svejedno, bilo je lipo, ali ipak ne toliko da bi osta do kraja. Oko deset san se uputija nazad, odveja @elycu doma, i sačeka Zaklonitu na busu, tamaan smo svi skupa došli na stanicu pa smo se još i začakulali ... A ča ću van poć govorit ... ni ushićenje, ali ni razočarenje. Možda san ja ipak „too old for this shit“ ... ili je nešto treće po sridi? Uglavnon, još jedna vrila litnja večer je partila ... kako bi reka skori povratnik iz Salzburga: Idemo dalje! Zdravi i veseli bili!

Update:

Nije "Kiklop", a ni ja niman sise odlikašice.
Malo, ali čovika veseli




Post je objavljen 23.06.2011. u 00:01 sati.