pa malo naoštri na oštrač, pa reže papir, kruh,.....
-pokaj?
-50 kuna gospon
-daj jednoga
I dođem doma i ni kruh zrezat nisam mogel.
Maspater lopovsku.
Prošlo godinu dana, idem i naletim na istu foru, ali drugi tip.
-pošto?
-50
-kupil bum, ali taj, kaj ga u ruci imaš. Nebuš me zajebal ovaj put.
I još mi ga naoštri i dođem doma i maspater i ciganskim poslovima.
Nož tup ko kurac!
Ajd' ga znaj??????????????????????????????
No dobro, to je davno bilo.
Tata se zvježbal od onda.
Brdo sam ih napravil, svakakih, najviše lovačkih.
Ručke od jelenjih rogova, kombinacije drvo, koža, metal, mesing, inox.
Kad se sam setim hakmesera u obliku lisice,
Onak, lisica, a dole, na nogama joj sječivo, a rep joj drška.
Normalno, banda lopovska mi sve pobrala, što familija, što prijatelji i sad
ja, kao i svaki normalan postolar, nosim najgore cipele.
Jučer sam naletil na jedan zgodan u,.....ma kod onog lopova.
Cijena, 27,88 kn.
Klasični kuhinjski nož.
Bitna karakteristika je visina oštrice, tako da, kad se uzme u ruku
i kad se horizontalno reže na dasci, da vam ne smetaju vlastiti prsti, tj.
kad oštrica dodiruje dasku, horizontalno,
da ne gnječite vlastite prste na njoj.
Drugo, elipsasti oblik sječiva, tako da ju možete "ljuljati", "klackati"
po hrani. Vrh noža, relativno miruje na jednom mjestu, a rukom
radite gore dole.
Falinga je malo kaj je nož s "tri brušene plohe" (one brojke na fotki).
Relativno brzo će izgubiti oštricu i trebat će više truda da se nabrusi.
Na ovoj skici, namjerno karikiranoj, on bi bil pod broj 3.
Broj jedan, su tanji noževi, automatski i savitljiviji, prikladni za filetiranje.
Broj dva bi bil nož za mesariju, npr ovakav.
Eh, eto ga i štrijer, štrajher, oštrač, svakak ga narod zove.
On ne oštri nož, u smislu da bute nabrusili tupoga na to.
Nož se brusi na brusnom kamenu, strojno, malom brzinom , finom granulacijom kamena, uz hlađenje, jer zagrijavanjem inoxa, oštrice,
mijenjate strukturu materijala, pa ga možete na taj način i "omekšati"
što će dovesti do bržeg tupljenja.
Inoxa postoji 1000 vrsta, tzv. legirani čelici i današnji proizvođači noževa, više manje koriste vrste zadovoljavajućih karakteristika.
Nekad se na tom polju više muljalo.
Znači, nabrušeni nož, koji ćemo upotrebljavati, održavamo "štrajherom",
svakih malo. Onak ga potegneš o štrajher, dva, tri put, prema sebi,
no, pa ste valjda vidili mesare.
Bitno je oštricu vuć pod što manjim kutem.
Pogle gore na skici!
I par riječi o brušenju škara.
Ajde, još jedan savijet o pečenju mesa.
Posolit ga, pa u rajnglicu, zdijelicu, stavit na zagrijano ulje i polako
peć poklopljeno.
Prvo će pustiti vlastiti saft, pa nek se dinjsta u njemu.
Poslije će, to ispariti, pa će trebati dolijevati vode.
Malo i svakih 10-tak min. okretati, vatra lagana.
Cca 1 h i 20 min.
To je inače princip. Koliko je meso teško, toliko dugo se peče,
pod nekim lakšim, do srednjih temperatura.
Sočno i ukusno u tri pičke materine, sorry, ono, komparacija, superlativ
superlativa.
Zakaj pišem o tome?
Zato kaj je u rerni skuplje, duže, moraš se saginjati i nespretnije.
A i suvlje ispadne, jel tak?
Post je objavljen 22.06.2011. u 08:16 sati.