Ćao ljudi! Nema me, znam! Komp mi je riknuo prije tri mjeseca i još uvijek ga nemam. Bed. Totalni.
Nego, kod mene je sve super, situacija kod kuće je puno bolja nego prije, škola je završila, ljeto je počelo kao što i sami znate, i jednostavno uživam. Nema više živciranja, nema trčanja na bus i mučenja u školi. Samo odmaranje, lutanje po gradu, vožnja bajsom i druženje s dečkom. Da, dečkom. Napokon i kod mene nešto normalno i lijepo. Stvarno je dobar dečko i super nam je u vezi, lijepo komuniciramo i družimo se, i sve je u potpunom redu. Napokon sam sretna, iako se ne nadam nekoj dugoj vezi. Spremni smo oboje, dosta smo ozbiljni, čak i ja kojoj se bliži 17. rođendan, i on koji je dvije godine stariji. Ne volim ga, jer za to treba proći neko vrijeme, i nisam kao one balavice koje su odmah zaljubljene, a kad se ta veza prekine, i to za dva dana, ak ne i manje, one odmah imaju slomljena srca. Užas. Hvala Bogu takvih balavica nema oko mene, jer u srednjoj smo puno ozbiljniji, a ako se i nađem u njihovom društvu, odmah se mičem. Ne treba mi to.
Neću komplicirat, neću pisat dubokoumne postove jer nisam takvog raspoloženja, već ću vas jednostavno pozdraviti, poručiti da uživate, i čitamo se i dalje.!¨:))))
Post je objavljen 21.06.2011. u 20:30 sati.