Marketing
Težak je život!
Škola je gotova, napokon. Mada iskreno voljela bih vratit vrijeme unazad, da popispravljam ocjene koje su se mogle ispraviti i da prođem razred. Ali nije moguće u svakom slučaju. Falit će mi neki ljud iz ovog razreda, nikako se ne mogu vidjeti u novom razredu bez ljudi koje volim. Jednostavno je teško. Postoji par osoba koje sam voljela od početka i koje sam zavoljela sada. I ne znam jednostavno oni su mi sve, ali moram nekako bez njih. Jedina me činjenica tješi da će biti jedan od njih samnom koji pada i da će koliko toliko biti lakše. Ali ostatk će mi faliti. A ništa budemo se viđali na odmorima. Već vidim kako ću s jednim od novih ratovati, jer me već sada živcira. Naime upoznala sam ga na skijanju i non stop ima neke brije, ala već me sada živcira. Kako će tek biti kada dođem k njima s tim dečkom. Ne znam, sam znam da će biti rad Aj mornar Luka bum šamarčina :D ahahaha. Uglavnom, bila sam s njima za zadnji dan ponapijali su se naravno. Mnogi od njih su mi dolazili i govorili da ne znaju kako će bez mene, na šta je moj jedini komentar bio, a kako ću ja bez vas? Jedan je čak rekao da bi volio da je i on pao jer mu je krivo šta sam ja pala. Počeo je kriviti samog sebe, ali nitko osim mene nije kriv šta sam pala...
Prijatelji me tješe da je to normalna stvar, da će sve biti ok. Na šta ja kažem u pravu si, ali ne mislim to. I dalje mi je teško i dalje me nitko ne može utješiti. To šta se smijem ne znači da sam sretna, jer to je lažni osmjeh ne onaj iskreni od srca. Jednostavno mi se neda odgovarati na pitanja šta me muči i slušati kako će sve biti u redu kad znam da neće. Ljudi pričaju kako je moj tata dobar i kako dugo neću biti u kazni. E pa ja tako više ne mislim, jer sam ga užasno povrijedila s ovim i jako je ljut. Na njemu se vidi da je sada doista ljut. Nitko to osim mene ne vidi. Pa ni jedna ga osoba nikada ali nikada nije rasplakala jer je jak. Ali naravno ja sam to uspjela. I nemate pojma koliko me bole njegove suze...
Šta se tiče ostalog uopće se s time ne zamaram. Neda mi se zamarati s ičim. Doista mi je dosta svega. Samo želim pobjeći nekud i da me nema dosta dugo, samo da se odmorim od svega i sve i jedne osobe. Ne mogu više to psihički podnjeti. Preteško je. Nekada sam se koliko toliko borila za sebe, ali sada nemam snage ni za to. Jednostavno sam izgubila sve i jedan živac, izgubila sam snagu i volju i nadu i sve. Nema u meni ni nade, ni volje, ni snage, ni sreće. Voljela bih vratit vrijeme kada sam bila sretna i činila roditelje sretnima, ali nema toga. Jednostavno nema. Sada se ulizujem tako šta perem suđe, peglam, spremam s mamom stan. Možda i pomogne. Jer vidim da stiže jako težak period. Samo želim da šta prije prođe. Daj Bože!
Idem sada polako sve vas volim, samo sam se htjela javiti. Puse svima. :)
Post je objavljen 17.06.2011. u 13:11 sati.