Marketing
Sad mi je ža...
Adalbert Rebić: Oprostite mi svi koje sam uvrijedio. Jedini nam je put suživot u ljubavi, a ne u mržnji
To je ON. VUK-janje...To smo MI!
Sad mi je ža...
Jutros mi bi ža probuditi se...Sad mi je ža što moram zakoračiti svakog jutra U mrak što vlada ovom zemljom. Ža mi je čovjeka. Ne vidim ga. U šta se pretvori?
U vuka. U krezubog kojota. U čopor... U crnu Udovicu. U miša.
Sagneš se za kamenom, a ON te iz rupe gleda.
Otvoriš televizor, a ON opet tu. Otac četvero djece. Škveranin. Ovoga puta spuštenih ruku, tih, govori skrušeno u mikrofon:
- Ne znam, što mi bi. Sad mi je ža. Ne znam što sam govorio i komu.
Janje. Jučer u grupi istomišljenika bio je najgrlatiji u verbalnom jurišu na sudionike Pride-a. Vuk. Vršnjake svoje djece i njihove majke nije poštedio psovki.
Danas skoro sa suzama priznaje griješku. Veliku.
Nema više vike, - Hebo pedere, lezbijke...Mamu vam vašu...
Ode pos*o!
Ako sud ostane pri odluci, čeka ga godinu dana zatvora. Gubitak posla...Primanja. Sramota za obitelj, a tko zna možda uskoro bodovna prednost kod upisa njegove djece na faks.
Dobitak za društvo. Nadam se...
Policija je privela 130 galamđija. Iz čopora.
Vidjet ćemo koliko će ih završiti U zatvoru...
Za početak je dovoljan i OVAJ jedan.
Za sad mi je još uvijek ža probuditi se.
Kako je teško biti ČOVJEK...I imati muda...
Treba imati muda i stav u ovakvom mraku.
Vrijeme, vreme, vrime je reći;- Sad mi je ža...
Post je objavljen 17.06.2011. u 07:17 sati.