Marketing
SUŠARA
On je još bija u ogradi (skupja s nekin grane za komin) kad san došla, pa san kola fjaka, raspremila ono par stvari šta san donila i izašla na teracu vidit kako mi cviće. Jasmin se rascvita i cila teraca vonja, vrisak jos nije za procvitat, ali se zelene one njegove sitne iglice listići, lavanda zaplavila kantun, čuvarkuća buja… donija mi je niki dan s Kamešnice niko malo sitno plavo cviće pa ga je posadija u dva pitara, sad triba čekat oče li se primit….
Poslin smo išli na „zelenjike“ iliti ga soparnik.
Tamo iza kumove kuće je sušara, di se u zimu čine suđuci, i ostale delicije, pa vise s onih starih greda i sve vonja na suvo meso. Tu san prvi put u životu, pri par godina vidila ,a bogami i priudarila punit kobase, pa smo se poslin falili da su naše najlipše u cilon mistu ( ka i naša orahovica, normalno)… Od svih restorana na svitu, ta mi je sušara najdraža, na kominu se loži vatra, na stolu miša tisto i riže blitva… kad se sve baci na vrili matun i pospe onin žaron, pa to triba privrtat i mavat… niko te gušte ne može platit
A kad je ispečen, pa ga se ono namaže ujen i pospe češnjakon, svi gušti na svitu su tu…
.. vani isprid vrata, je mala ograda za lovačkoga pasa, kojega pokušavan slikat, ali on se ne da i kad god mislin evo sad ću uspit, on učini niki škerac i na slici ostane samo mača..
Dok se čini vatra i sprema, triba namočit grlo pa se popije domačega vina, krenu smišne priče i veće se razvuče u smij i lipotu…
Koji put kad dođemo doma, soba se čudno ponaša… vrti se u nekin kruzima, ka ona poznata pisma… ali ja je privarin, brzo zaspin i ujutro je soba opet ok J)
Post je objavljen 13.06.2011. u 20:53 sati.