Kiši, a svira Chopin.
Tiho i uporno. Odnose me kapi miljama daleko iz ovog
bezbojnog, iznajmljenog stana,odnose
u onaj davni dan kad si drhtala uz mene prestrašena grmljavinom.
Kosa ti je mirisala na mahovinu i morske alge.
Pred nama zaljuljano zeleno more u sivom kišnom okviru.
Šutjeli smo.
Tad sam te trebao poljubiti i oteti. Trebali smo pobjeći skriveni maglama.
Nisam.Samo sam prokleto oprezno udisao
tvoj miris, opojan, osjećao bezglasno svaki drhtaj
tvojega tijela i kukavički čekao da stane pljusak i da se nešto dogodi samo od sebe.
Nepovratno izgubljena sreća.
Post je objavljen 09.06.2011. u 00:26 sati.