Marketing
Kunta bez Kinte
Malo su mi se neke stvari popele na vrh ku, ovaj glave.
Bravo za Borisa Žuvelu
On je dragovoljac Domovinskog rata, ranjenik i logoraš i na svoj se način odlučio boriti protiv korupcije. Na svoj je automobil nalijepio natpis 'Opljačkali ste i rasprodali moju domovinu, bando lopovska'. Policiji to nije simpatično, ali mu ne mogu – ništa!
Čitam!
Vrijeđa me to, što ona misli da sam retardiran.
Ne tiču me se ostali Hrvati.
Ovo smatram osobno i ne bih o ostalim Hrvatima, čak i onim retardiranima,
a činjenica je da ih ima, barem oni, za sada, registrirani,
po zdrav. kartonima.
Neki dan, neka novootvorena tvornica kablova, u nekom Zaprešiću.
Krenul posel i sva roba ide u izvoz.
Statistički gledajući,....porast.
Svi se prave blesavi, ili zbilja jesu, pa i G'đa Statistika i prešućuju
ono najbitnije, a to je,.............
da je strana firma, otvorila pogon u Hrvatskoj, radi jeftine radne snage i
da defacto i de jure, samo uzimaju svoju robu i plasiraju je, dalje,
na svoje tržište.
Hrvatska povećala izvoz, hahahahahahaha.
Po tome je Kina utisućustostručila svoj izvoz.
Smanjenje nezaposlenosti.
Oni retardirani, po ustanovama, oni, znaju da počinje turistička sezona
i da se potrebe za radnom snagom povećavaju.
Ona rješava!
Kaj buš drobila na jesen?
Btw, da ti velim nekaj, apropo turističke sezone rastegnute na čitavu godinu.
U Hrvatskoj nikada! Zašto? Zato jer je Hrvatska zemlja "kupališnog" turizma,
koji traje dva mjeseca.
Nekaj malo Dubrovnik, zericu Opatija i malo Istra i gotovo,...vakum.
Za kurčenje se treba imati kurac, veli narod.
Meni mrak padne na oči od ovakvih izjava i bedastoća.
Zapravo je to genijalno. Nađeš si prek ljeta neki posao, u nekom hotelu,
konobariš dva mjeseca, a ostatak godine drkaš kurac, ili češeš picu tam negdi u Krapini, ili Vinkovcima, Karlovcu, Šenkovcu, ili Goričanu, whatever.
Sienkiewicz Henryk
"Kroz pustinju i prašumu", čini mi se, nisam ziher.
On mi pade napamet. Negdar, ko klinac sam gutal takvu literaturu
u onom mraku, uz svijetlo svijeće.
Priča je išla nekak ovak.
I bila jednom jedna expedicija i išla ona išla kroz džungle i savane domovine nam Afrike, a u njoj hrabri istraživači i jedna žena istraživač. Francuskinja. Zvala se Adriatique Slanter.
Vražja ženska, pomamnih oblina. Ogromna guzica joj se naročito isticala.
I išli oni, išli, kad odjednom, iz embuša skočiše crne prilike, zapravo više neprilike.
Naoružani, do zuba, što vatrenim oružjem, što isukanim mačetama,
opkoliše expediciju iiiiiii, progovori jedan. Mi smo pleme Papaneros, a ja
njihov poglavica Kunta bez Kinte. Davaj pare, inače u lonac sutra, pa za papicu.
Arheolog Neverin, koji je bio s nama u expediciji, reče:
-uuuuu, ovi su jebeni, znam ih. To je pradavno pleme od stoljeća prvog.
Opaki ratnici, vazda bili, a i uzgajivači stoke sitnog zuba.
Odnio vrag šalu, svima prisjelo, no tada progovori G'đicapica Slanter,
zvana Slana. Već se odmah vidjelo da domorodci s rešpektom gledaju u nju.
Stalno su joj pipali duge sijede kose, a i pozamašnu strinu:
-Nemoj poglavico mili. Ja sam vrhovni vrač ovog plemena, Ako nas skuhate gnjev Bložji će se sručiti na vas.
-Čekaj sutra do podneva. Ja ću sutra pomrčiti sunce i svud će biti mrak, taki mrak, ko onaj Alexxl-ov, kaj mu je opal na oči. Tak buš vidil moje moći, pa ak lažem ti umoči.
-Pa šta bulazniš luda ženo?
Poviče naš kuhar Gavun
-daj šuti Gavune, čitala sam u Večernjaku, da bu sutra pomrčina.
I čekamo mi, čekamo i bi pomrčina i Papanerosi nam se podiviše, nakloniše, te nas pustiše.
Čića mića, gotova priča!
Jel Vam treba naravoučenije?
Ja već sad znam da će slijedeće godine u 5.-6. mj. pasti broj nezaposlenih.
Stvar je genijalna.
Radiš dva mjeseca godišnje, a živiš čitavu godinu.
Najbitnije je uzgajati stoku sitnog zuba, a pastir neg dođe pogledati svakih par godina ovce, .....naravno u Pradinim cipelama
Post je objavljen 07.06.2011. u 12:00 sati.