Kad sam imala 6 godina slavila sam doma rođendan tak da sam posložila po sobi na strateška mjesta, kao ukras sobe, reklame za Plavi radion. Tadašnji fensi deterdžent, ni u snu nije bilo ideje da ga išta na svijetu ikad može zamijenit!!!!! Reklame u 3 il 4 boje, a kaj smo vršnjak Ferdo i ja skupili kad su bacali te reklame iz aviona, na nekom formatu manjem od A-4, tak, e, je-bate u kojem sam ja stoljeću rođena, haaaaloooo???? E to sam poslagivala po sobi pol dana. Pa sam pripremila prectavu s planom: za starce i brata i brojati od 100 na niže, ka uzviku: Danas je moj rođendan!!!! Kad su svi trebali od oduševljenja opasti u nesvest i čudit se ko pura /smrznutom/ dreku i opće to pričati ko čudo svecko bar do idućeg ročkasa! Deca najme misliju da je svet nastal isključivo zbog njih.
To s brojevima stara nije mogla pojmiti da mogu (a znala sam zbrajati/oduzimati negativne od pozitivnih brojeva, tak nekaj, a kaj je smatrala metodom slučajne pogađancije, zakaj ljudi misle da su im deca idioti???).
Onda sam međutim, ipak, jelte, skužila da to malo predugo traje. Brojat 100 dana do tog datuma. Pa sam počela od 60 naniže. Mislim da je onda išlo od 25 na niže, a 25-godšnjak je i tak za mene onda bio zreli čovek, zreli za biti deda. (Jednom mi neki student u ancugu, skroz neobično, e, od 22 godine starosti, gospon u godinama, u vlaku kod Delnica - nikak nije sel, jer mi je rekel da sad naš vlak nije prošel kroz tunel nego ispod nadvožnjaka, bate i to pješačkog, strašno sam se uvredila, a mama je to skužila i nije znala kak da me utješi. Još mu nisam oprostila! Prasac, kaj njega jebe ak ja nadvožnjak brojim pod tunel?) Točka
Dobro, i tak to za 6. ročkas je tata blagonaklono sedil i slušal brojeve to za 6. rođendan, a brat se kreveljil i prehitaval s kreveta, na pod naglavačke, taj je imal feferon vriti ko i nećak mu koji bu sad punoljetan, a kojeg nije nikad videl; E, s onog kreveta s drvenim stranicama, a mama je ko fol sudjelovala, a bežala je fort u kuh'nju da joj jelo ne zgori. Dinstala luk žena.
Posle nisam slavila, nije bilo zainteresiranih. Tri točke
Trinaesti rođendan od 120.000 pozvanih došle su blizanke Adriana i Katalina (nije greška, dve cure iz dijaspore, iz Argentine). Jele smo jagode sa šlagom, sve tri željne a sve se gradile fine. A mojoj staroj je to užasno sve išlo na živce. Ona je doma šivala da familiju prehrani i nije znala, jednostavno nije znala primat goste, pa dječje, ništa, nula bodova.
Punoljetnost sam dočekala sva očajna sama učeći tak početkom lipnja za kraj godine i baš mi je bilo krivo. A stara Škorpijetina mi je rekla da to opće nije strašno jer me čeka još puno rođendana. Pušiona. Jedan je 18. Mislim i jedan je 56., ali je 18 neki važniji datum, jebote 3 puta 18 jednako 56. Manje više dva, nemojmo sad i logaritmirat - Uskličnik
Danas je moja šefica pitala Sanju jesam li ju častila. A Sanja veli vjerna sebi: Je, dala mi je dva krekera i jednu marelicu, mi smo na dijeti. Istina je da sam bez love kaj Sanja odlično razme, i da nismo bile nekaj gladne, pa bumo se nakrkale u ponedjeljak. Nekaj fensi i zdravo a osobito pohano, a osobito iz Konzuma. Kaj ima veze, ispalo bu da ročkas slavim tri dana. Četri - Upitnik
Sanja mi je poklonila krastavac, domaći, bez bakterija onih gadnih i popratila komentarom: Evo koka, ja znam da je tvoj bivši imal većega (istina, odvratno!) ali kak si stara i debela, bum ti dala instrukcije: ovo je krastavac. Služi za salatu. Oguliš ga i onda se lakše skliže, mislim na nož, onda ga narežeš posle upotrebe, mislim posle upotrebe noža, razmeš, i ne držati ga dugo u toplom, razmeš, frižider, Seka prestani se smijati boktemazo, ja pričam o krastavcu. A sad mi daj rupček da si obrišem suze od smeha, sva sam se zbalavila!
Od Bibe sam dobila za ročkas 10 kn. Htela mi je platiti kaj sam joj kupila dve glavice češnjaka, svaki po 3 kn, reko jedan ti poklanjam a drugi neću naplatiti, pa smo odlučile da bu mi lova poklon. Diš bolje.
Sin mi se ispričal da je zaboravil koji je datum, al se dal poljubiti u obadva lica! Allahu ekber! (Allah je velik). Kad je došel iz škole, već je i zaboravil kaj je i nije htel ni šveps popit, a mi baš nismo navalile, e, da, kći:
Kćerkica je rekla – joooj, mama, kaj ti moram kaj kupiti, jebate, a kaj da ti kupim, joooj. Pa smo dogovorile sutra kavu Kod džezve. Miriši mi da nebu imali sitnoga i da bum ja častila. Ko i uvek.
(Ak je kći nominativ, onda je deminutiv kćikica, hm.)
Moj prijatelj Boris nema poooojma da mi je rođendan. Dost da mu je kći Blizanac.
Sandra je rodila prije 3 tjedna i mada joj je termin bio na moj ročkas, kaj ti je, prvo dete je svecko čudo i niš na svetu nije bitno (dok dete ne počne zajebavat, a mama tražit savjete).
Brat se javil, nemrem reći, mada se nismo vidli 26 godina. Otkad nisam vidla ni nećakinju koja se isto javila, srce tetino. Pobrala sam u vreme njenog rođenja u svom tadašnjem društvu tak puno bodova kaj sam teta, bila sam strašno mlada i strašno važna zbog nje. To mi je bil poklon do kraja života.
Božo Suncokret mi je napisal pjesmicu. Budući da se znamo 2/3 života, ima još nade da bu svladal samoglasnike, licenciju pojetiku i broj slogova. Jer je i on Blizanac. I to uskoro, mislim Blizanac već je, a ročkas, joj jedva čekam. Pa veli Božo Konj, zvani Suncokret:
Draga Prijateljice :)
Za tvoj dragi rođendan ne šaljem ti kitu cvijeća ,
jer to zasigurno nije dugotrajna i istinska sreća .
Darujem ti malenu pjesmicu i hrpetinu ponajboljih želja ,
s naglaskom na dug život pun zdravlja,ljubavi i veselja :)
Udahnula si život na današnji dan ,
ostatak nek ti prođe ko divan san .
Nije ti strana niti jedna ljudska vrlina ,
pa ni zahtjevna spisateljska vještina .
Želim ti uzvračenu ljubav , često slavlje ,
stalan osmjeh na licu i odlično zdravlje :)
Tvoj prijatelj Božidar
Prijatelj Božidar ne slavi rođendan nego imendan i užasava se već desetljećima kaj se uvek setim na njegov rođendan. Prije me i špotal, al je odustal.
Vip mi je čestital, batećuk. Zvale su me dve poznate i jedna nepoznata (krivi spoj) ali se nisu setile da mi je rođendan. Ljudi su fini, meni je puno godina i njima je neugodno, ne znam zakaj meni nije.
Pa me se setila Jasmina. Jasmina je kći moje nažalost pokojne prijateljice koja nikad niš nije zaboravljala. Jasmini je rođendan sutra.
Zakaj se svi žalostiju kaj ja starim, meni je to baš fora, novo mi je svake godine.
Fejsbuk je totalno zakazal il su svi na B-netu koji je krepal po kvartovima.
Marijana se 200% setila na moj ročkas, ona bi se ubila da kaj zaboravi, al nije stigla, ona tak živi, i kad ju nazovem 18. 11., rekla bu – ti znaš da sam 3. 6. mislila na tebe, Marijana, naravno da znam.
Čemu panika? Imam očajni horoskop al imam sve planete, imam blagi podznak (Rak) i očajnu krvnu grupu (A+) i eto, imam sebe, par dece, par prijatelja i par (2) sobe. Sve se nema, a i dva bubrega se nose!
I tak, 150 godina, i sve pet.
Svaki je ročkas samo jednom godišnje i treba ga ko takvog cijeniti. Svim ljudima dobre, a može i loše volje, bil bi red da je sretan svaki rođendan. Što svima želim; a sad lepo idem čitati Andrića - Znakovi pokraj puta. Eviva.
Post je objavljen 03.06.2011. u 17:22 sati.