«Dobar dan.»
«Dobar dan.»
«Imate li što za prijaviti?»
«Ne.»
«Otvorite prtljažnik.»
Čovjek bez potkoljenice izlazi uz pomoć štaka, prilazi stražnjem dijelu automobila i otvara peta vrata. Carinik nemilosrdno ruje. Zanima ga poveći plastični hladnjak. Otvara ga i unutar ugleda ljudsku nogu.
«Što je ovo?»
«Moja noga.»
«Vaša noga?»
«Da, imao sam nesreću u Austriji...»
«Kakvu nesreću?»
«Alpinističku. Morali su mi amputirati nogu.»
«Imate li liječničku dokumentaciju?»
«Da.»
«Da vidim.»
Premeće papire.
«Dobro, ali to ne dokazuje da je ovo vaša noga.»
«Moja je.»
«Možda je, možda nije. Kako bilo, noga ne može preko granice.»
«Kako to mislite?»
«Ovaj predmet ulazi u kategoriju koja podliježe naputku o obrani od epidemije.»
«Kakva vražji predmet, to je moja noga!»
«Noga, ruka, svejedno je. Podliježe naputku o obrani od epidemije.»
«Ja sam građanin republike Hrvatske. Ova je MOJA noga i ima jednaka prava kao ja. Želim je pokopati na djedovini. Ne pada mi napamet da se odvajamo, čujete li?»
«Vi možete proći, noga ostaje!»
Časni građanin republike Hrvatske zna da je uzaludno prepirati se. Kaže:
«Koliko?»
«1000 eura.»
«Tisuću eura? Za nogu? Za običnu nogu? Stoko bezobrazna! Strvinaru!»
«2000 eura.»
«Što?»
« Još1000 zbog vrijeđanja službene osobe.»
«&%$#!!!!»
«Kako, molim?»
«Ništa nisam rekao.»
«Dobro.»
Sunce zapada iza brda. Krvavo crveni zalazak. Gospodin T. vozi već 2 sata i još uvijek ne uspijeva stišati bijes. Pokopat će nogu na djedovini, a potom... a potom... a potom...
Post je objavljen 01.06.2011. u 13:15 sati.