Marketing
još se ne dam, još me ima ;)
Kako je bilo i za očekivati ludilo me odvuklo od svih dragih zanimacija i gušta.... ali, kao da dokazujemo onu „što te ne ubi to te ojača“...e pa sada...da sam ojačao baš i nisam..... ipak i sa desetak kila manjka još uvijek stojim na svojim nogama. Dapače, rekao bih, letam ...čak... s jedne lokacije na drugu, s jednog puta na drugi, s jednog „specijalca“ na drugi.... tako da sam dva petka zakasnio na vikend...aha, jel se to vama kad dogodilo? Dođem nakon cjelodnevne strke doma, krepan od umora, zavalim se u krevet da poravnam leđa...a ono...hop – do jutra... i onako smotan kakav jesam, hop, kupiona i bris... poberem lap, torbu s papirima i juriš na posao. Dođem u garažu pet do osam i čudom se čudim kaj me portir posebno pozdravlja i žali.... na parkingu .. nigdje žive duše... pa dobro di su svi? Kaj je ovo? Dođem u firmu, mrak, tišina – ne da nema motoriziranih nego nema ni pješaka! Hm..... započnem dan kao da me se ništa ne tiče...doći će svi.... oko pola devet polako kljuca... nekaj ne štima, nekaj ne štima! Nazovem „mamu“....zvr....zvr.....zvr.....zvr....zvr.... MOLIM ups...kaj se dere, pak je zaspala... čuj, kaj je s tobom, zaspala si? NE, SPAVALA SAM! MAGARAC JEDAN KAJ TREBAŠ? Hm... dobro jutro draga, pa zabrinuo sam se kaj te nema.... DI ME NEMA? Pa na poslu miša mu! AAAAA KIKIIIIII, SUBOTA JEEEEE! Ups.... pssst....spavaj ...oprosti...laku dan..... gledao sam u telefon pet minuta u čudu – fakat sam posenilio!
No dobro kad me već podsvijest dovela, zasučimo rukave.... U BOOOJ...... koja uživancija bez zvrndanja telefona.... no, kako smo svi u pojačanim aktivnostima zbog famozne dezorganizacije, pardon, reorgannizacije, a opet, dodatno smanjenih kapaciteta zbog odlaska još jedne porodilje ( to je ona peta koja „nije bila sigurna“ ), pa zbog odlaska „stimulativnih“ umirovljenika ( a je im stimulacija...daj kaj daš..:)...ma da ne kukam dalje .... oko jedanaest se pojavila i mama.. poprilično oštrog pogleda..... i smirenog glasa.... izvoli gablec.... mmmmm moja omiljena štrudla.... 
isplatilo se prevariti i doć na posao. Drugu sam subotu, onako znalački, prespavao do devet..i, probudio me fon.. pogledam na vuru..aaaaaa... kasnimmmmm... MOLIIIMMMM s druge strane urnebesni smijeh.... da nisi možda spavao? Samo da vidiš kako je kad te probude...subotom... ajde, kad nisi već na ranču, dođi na ručak i usput ćemo završiti..... Nakon ta dva velika propusta odlučio sam poslušati dobar savjet jedne drage osobe.... „ pa zapiši si u mob da te podsjeti..“ i tako, petkom u 15,50 zvoni podsjetnik „spremaj se i briši na ranč!“ ...i, ne kasnim više ....
Naravno, ta dva tjedna bila su idealna da mi priroda pokaže kako ona brzo napreduje dok ja kaskam u svakom koraku života... trava me, na drugoj livadi, prerasla, ruže su procvale a vrtovi....hihihi bila je prava nauka pronaći ono kaj sam posadio.... no, ove me radne aktivnosti vesele i barem to vrijeme ne stignem razmišljati o ničem osim o tim predivnim biljkama, o njihovoj ljepoti i razularenosti.... hm...to me nekako podsjeća, ipak, na život....
Česte grmljavinske nepogode opet me dovode u stanje stend baj .... za pod spreman.... ali, molim svekoliko nebo da bude malo tiše....i malo manje opakije.... a ne da mi svoju svijetlost isijava iz prekidača...drži se gromobrana....
I tako, leteći, trčeći ,,, pokušavam uhvatiti ovaj ludi nametnuti tempo, iako sve je jasnije..... puno nas neće nastaviti trčati ni počasni krug....... no, kažu, svako zlo za neko dobro...e pa čekam to dobro... neće me valjda, opet zaobići..... ma neće, neće garant... kad pogledam ovu ljepotu...dovoljno je da mi vrati osmijeh i snagu za svaki novi izazov....
neka igre počnu...ma ne..neka se nastave..
U razmišljanju spot ili slike prekinula me „jedna vaga“....koja je prevagnula (pa zato i vage služe 
) Iako sam danas već naišao na post o plesu kod drage Carle nsiam mogao odoliti ne staviti ovaj svoj spotić koji ima storiju.... nedugo na jednom druženju (hranjenju) sa našim kolegama bili smo u jednom restaču sa domaćom glazbom (znaju oni odabrati). Dečki su lepo svirali zagorske popevke da mi je sve došlo zaplesati.... ponese muzika, ponese... No, zadubili smo se u jedan ozbiljni razgovor a u pozadini se čula najava samo za gospona J.... i njegovu „nesretnu ljubav“ ...no, kako oni slabašno razumiju naš jezik uživili su se u muziku... i hop...“Kiki, may I ask....“ ups.... moja „ljubimica“ .... istina pokušao sam se izvući, ali negodovanje svih prisutnih ( više njenih kolegica i kolega) dovelo me u nezavidan položaj... Hm... ma kud sve tud i to..... i, ne sumnjajte, kako je nagovaranje potrajalo morao sam „za kaznu“ otplesati još jedan ples...a taj...e taj me izmučio.....dečki su raspalili čardaš a moje su noge raspalile navečer onu poznatu „joj boli, joj boli, tko ti plesat dozvoli?“ ...
No, kad sam već confused Kiki, smoto sam joj spotić za uspomenu na „naš prvi“ ples... ah, koja romantika..... i to baš nije bio dobar potez... kada je u razgovoru shvatila da je to priroda sa mog ranča pala joj je ideja da jedan vikend provedu tamo...... nadam se da će zaboraviti..iako, sumnjam, nisu oni confused.... 
A za ovaj je post, u ovo doba, definitivno kriva moja migrena..... ni zid ni čekić nisu pomogli pa sam ju odlučio malo zabaviti 
I da ne zaboravim.... Prva pričest prošla... stigao sam u zadnji čas..ali, stigao sam.... doduše, izbjegao sam kasnije druženje, ali kumica je to nadoknadila jednom svojom predivnom gestom...o kojoj...drugi puta ...
Post je objavljen 01.06.2011. u 01:15 sati.