'Nemojte nikog da povredite. Ljubavne rane ostaju najdublje urezane u duši. I nemojte da vam literatura zameni ljubav. I literatura je opasna. Život se ne može zameniti ničim.'
Danilo Kiš
Čudno koliko se bogova krije u univerzumu kojih tridesetak kvadrata
kada je Alisa jedina racionalna pojavnost
uz paučinu što se talasa sa razvodne kutije. A ima ih dvanaest. Razvodnih kutija, no.
Parkirali ispred zgrade. Lomi nogu, lomi drugu nogu,
lomi leđa na neudobnom volanu. Kao dvoje preljubnika kada se moraju odvesti izvan grada.
Tamo, tamo daleko.
Ali ja živim sama, rekoh. Sama. Moje sjene i ja.
Ne, nije on takav. Veli, nije takav. Kakva sam to onda ja?
Monstrum gladan dlakavijeg od sebe? Ni ja nisam takva.
Nitko od nas nije takav. I svi smo. Beštije i demoni svojih strasti,
altruisti iz potrebe, ne iz želje ili svojevoljno.
Svaki odnos je zaseban entitet, vlastiti mikrokozmos interakcije,
akcije - reakcije,
život dva bića u zajedničkom diskursu. Mi živimo svoj život i brojne naše.
Shvaćaš li sada zašto moramo ući unutra
ili moram ići brojati razvodne kutije?
Post je objavljen 31.05.2011. u 18:09 sati.